Архитекта Романових у Србији – „Албум сећања“

У конак Кнеза Михаила стигла је поставка „Албум сећања“, изложба коју, као и монографију о Николају Краснову, потписује Драгомир Ацовић, архитекта, дугогодишњи председник Српског друштва за хералдику, члан Крунског савета и аутор бројних капиталних издања из области историје.

Изложба посвећена архитекти, Николају Краснову, архитекти који је изградио бројна монументална здања за руску царску породицу Романов, отворена је у крипти Храма светог Саве у Београду и после неколико промоција у Србији стигла је у Крагујевац.

Поткрепљена аутентичним фотографијама које датирају из периода када је Николај Краснов као емигрант стигао после Октобарске револуције у Београд сведоче о епохи када је градио Београд, али и крипту цркве на Опленцу.

Николај Краснов је био архитекта на царском двору Романових, а пре тога градски архитекта у Јалти, на Криму.

После Октобарске револуције, Краснов је дошао у Београд с великим бројем руских емиграната – међу којима је било професора, музичара, вајара, архитеката и других образованих и племенитих људи који су Србији донели нови квалитет, знање.

Србија после Првог светског рата имала само 250 инжењера, а после Октобарске револуције у Србију је стигло 1.250 руских инжењера, који су помогли да се изгради њихова нова домовина.

Краснов је градитељским искуством променио лице тадашњег Београда, као што је претходно велелепним здањима красио своју отаџбину.

Србију прихвата као своју земљу и несебично даје допринос њеном новом урбаном изгледу.

Међу његовим радовима су обнова старог војничког храма, Цркве Ружице на Београдској тврђави, затим Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, где је данас Влада Србије, као и Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода, у којој је данас Министарство иностраних послова Србије.

Пројектовао је и Позориште Мањеж, где је данас Југословенско драмско.

Аутор је моста Краља Александра Првог, који је повезао десну и леву обалу Саве, Београд и Земун.

Тај мост у Бранковој улици је срушен у Другом светском рату, али његови стубови-пилони се и данас користе.

Аутор је уређења Старог двора на Дедињу, пројектовао је доградњу зграде Државног савета где је сада Министарство финансија Србије.

Краснов је аутор и уређења Дома Народне скупштине.

У Шумадији оставља уметнички траг, осмишљавањем крипте цркве Светог Ђорђа на Опленцу, маузолеја краљевске лозе Карађорђевића.

Аутор је и Његошеве капеле на Ловћену, Палате на Цетињу, Гробља српских ратника на Зејтинлику код Солуна.

Последње дело Краснова је Спомен-костурница на острву Виду, у Грчкој.

Поставку „Албум сећања“ у конаку Кнеза Михаила посетиоци могу да погледају до краја априла.

Телевизија Крагујевац нову документарну емисију под називом – Архитекта Романових у Србији премијерно емитује на Ускрс у недељу, 8. априла од 20 часова.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *