Ћирилица на јавним установама?

Радна група Министарства културе и информисања у коју су укључени представници Одбора за стандардизацију српског језика припремила је предлоге за допуну Закона о службеној употреби језика и писма.

Пре Скупштинске процедуре следи јавна расправа о предлогу. Предлог измене и допуне предвиђа да се члан постојећег Закона усклади са једним чланом Устава Републике Србије. То је начин да се очува ћирилица као писмо српског народа.

Уколико се усвоје предлози после измене и допуне Закона, на свим јавним установама у земљи требало би да буду заступљени ћирилични натписи.

Србија је једина држава у Европи у којој се користе два писма. Неретко можемо видети да су натписи на саобраћаним путоказима исписани латиницом, латиницом су исписана имена бројних предузећа и фирми, латиница је и на фискалним рачунима.

Према предлогу, измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, односиле би се на обавезну употребу ћирилице у медијима, образовним и јавним установама свих профила, привредним предузећима.

Национално писмо, ћирилица представља део српске културне баштине и стара је десет векова.

Латиница је писмо које је много млађе од ћирилице, али је мало познато да ово писмо Срби користе последња два века.

У Вуковом речнику из 1848. године наводи се да Срби који живе у приморским местима и у Дубровнуку користе српску латиницу.

У свакодневном животу грађана Србије заступљена су оба писма. Многи грађани пишу латиницом док има и оних који се углавном служе ћирилицом.

Називи на јавним установама исписани су на оба писма. Нови предлози одредбе Закона о језику и писму подразумевали би употребу ћирилице као званичног писма Србије, док би се латиница убудуће употребљавала као помоћно писмо. То се посебно односи на обележја предузећа, седишта фирми, делатности, назив робе и услуга, упутства за употребу, фактуре, рачуне.
Језик и писмо представљају део културе сваког народа а писмо је неизбрисив део националног идентитета.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији су регистрована 127.604 привредна друштва и 234.269 предузетничких радњи, а број оних који су на ћирилици је занемарљив – тек око пет одсто привредних друштава и нешто више од један одсто предузетничких радњи, навео је недавно национални јавни сервис и позвао се на пример да пракса заштите културе, писма и језика позната је у свим земљама, па се у Француској нпр. наплаћују мање фирмарине компанијама које користе француске називе.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

8 thoughts on “Ћирилица на јавним установама?”

  1. Устав Србије нам је сведок да не морамо знати писати и читати латиницу.

  2. Били само недавно на Језеру у Шумарицама и отишли згрожени бројним таблама с обавештењима (о језеру и живом свету на њему, и другим званичним обавештењима Града) скроз противно закону, на нњслужб. језику! Али, нови кафић има име на српском језику.
    Тако, град и државне установе још у комунистичкој идеологији, а приватник културно и модерно.

  3. Можемо ли ЈЕДНОМ да лупимо руком о сто и спроведемо неки закон без филозофије, одуговлачења и негодовања? Само ЈЕДНОМ то да доживим! Албанци су се усагласили око пореза за 2 минута, а ми већ 25 година не можемо да се вратимо свом писму. Након распада југославије, свака држава вратила свом писму, језику, култури и традицији. Коме више да удовољавамо? Вљада су и Срби неки народ у Србији?

  4. Због немара ћемо изгубити ћирилицу, као што смо и Косово. Кога ћемо тада кривити? Албанце? Хрвате? Амере? На употребу српског језика и ћирилице нас упућује српска традиција, култура, национални идентитет, али и члан 10 Устава Републике Србије који гласи: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо”. У чему је проблем? Нема изговора! На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе! „Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми. Пишимо ћирилицом!” – Патријарх Павле

  5. Банке су нам постале смешне! Када поменемо могућност коришћења ћирилице у изради банкарске документације и новчаних картица, резултат је поразан – новчане картице које се издају грађанима су праве наказе. Ја нисам „Зељко“, нисам ни „Разнатовиц“, супруга ми није „Снезана“, улица нам није „Воздова“, град нам није „Нис“, а наша мутава држава раскошно украшена „богатством двоазбучја“ све то сматра за нормално и ништа не примећује. Да ли је немогуће да брачни пар чине Мића Ђорђевић и Мица Ђорђевић, а да обоје отворе себи текући рачун у истој банци? Шта мислите, како ће им писати имена на картицама? Наравно, код оба супружника писаће исто – Mica Djordjevic. Како ће супружници знати која је чија картица? Ко ће ту бити Мића, а ко Мица? За утеху остаје им да буду „поносни што имамо 2 писма“.

  6. „Србија је једина држава у Европи у којој се користе два писма.“
    Ne tačno, većina država Evrope koriste više službenih jezika što su stvarno različita znakovna pisma iako iste grupe latinice. U EU su 3 zvanična jezika Engleski, Francuski i Nehmencki.
    Verujte daleko je od ideala iz pesme „pravde“, praviti usko centralizovanu birokratsku izolaciju koja čak nije kulturno dovoljno kompatabilna ni sa Bugarskim, Makedonskim ni Ruskim(po najmanje) jezicima. Dakle ako je princip promena popravljanje društveno-političkih uslova to znači stvaranje više mogućnosti – ne uskraćivanje prethodnih Prava, koja eto kao i uvek kroz istoriju sebičnjaštvom Srbi gube, tako i Pravne i imovinske tekovine (uređene odnose na latinskim dokumentima) koje su i na početcima samostalne srpske državnosti kao i vekovima pre, postojale kao validno multijezično dokumentovanje za narode i narodnosti stanovništva Srbije i šire regije. O dostignućima i novim integracijama ćirilice vredi jedino ako se država verzira za naseljavanje sa dalekog istoka u zamenu za važeći program pristupanja EU. Pozdravi

  7. Као што смо изгубили део територије, тако ћемо изгубити и наше писмо, само не знам кога ћемо тада кривити. Хрвате, Албанце, Запад, Американце или НАТО? Тежак смо народ, сломићемо се под сопственом тежином.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *