Дрвно богатство на обронцима Гледићких планина и Бешњаје

Назив Шумадија настао је у давним временима када су на овом простору биле непрегледне шуме.

Страни посетиоци, дошавши у Србију, у време када је наша земља била деспотовина и кнежевина, наводе да су се шуме простирале од Саве и Колубаре све до Западне и Велике Мораве.

Називи многих места у Шумадији указују на богато и велико шумско пространство.

Настала су бројна села чија имена асоцирају на врсте дрвећа које расте у овом делу Србије.

У емисији „Шумадијски праг“, која је на програму увек недељом после вести у подне, говоримо о шумама на обронцима Гледићких планина и Бешњаје.

Од великих шумских пространстава из давних времена на простору централне Србије остала је само четвртина.

У Шумадији је под шумом око 54 хиљаде хектара. Највише је заступљено буково стабло, а има и багрема. Најмање је четинара, на свега 3200 хектара. Иако је на овом простору највише било храстова лужњака ова врста дрвета скоро је искорењена, па су раскошни примерци храста све ређи. И церова стабла се све више секу, али је упркос бесомучној сечи шума у околини Крагујевца, на обронцима шумадијских планина и атарима села шумско богатство ипак остало очувано. Има и новог пошумљавања.

Људи који живе у планинским селима приходе већином остварују продајом дрва. Овај посао доноси добру зараду коју није лако остварити. Дрва се налазе на неприступачним местима па је за њихову експлоатацију потребно обезбедити прикладну механизацију.

Некада су коњи и краве извлачили дрва из шуме, али је механизација коју поседују многи мештани села знатно олакшала овај посао.

Домаћини који живе у селу Велика Сугубина припремају дрва за продају која су јефтинија, ако купци дођу у село и обезбеде сопствени превоз овог огрева.

Дрво је као племенити природни материјал погодно за израду бројних помоћних зграда или делова покућства.

У селима Шумадије раде столарске радионице у којима се прави квалитетна дрвена столарија, кровна грађа и предмети који се користе у свакодневном животу.

Дрво има широку примену, а дрвна индустрија представља важан ресурс сваке земље јер доноси профит.

У средњевековној Србији владари попут Цара Душана, или Деспота Стефана Лазареввића законом су штитили сечу шума.

Шума на простору од 2000 хектара произведе 8 милиона тона кисеоника за годину дана, а чињеница да се у Србији за огрев потроши 4 милиона тона дрва годишње је забрињавајућа.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *