Једнака права оба пола

Успостављање родне равноправности један је од кључних услова у прикључењу Србије Европској унији.

На ову тему у нашој земљи организовано је неколико јавних расправа, а у току је израда нацрта Закона о родној равноправности који би требало да буде донет до краја године.

Крагујевац је један од градова у којима је била организована јавна расправа о родној равноправности.

Истраживали смо, шта предвиђа закон о родној равноправности и каво је мишљење наших суграђана о овој теми?

Жене представљају рањиву друштвену категорију, јер су често маргинализоване, поготово ако живе на руралном подручју, или су припаднице Ромске мањине. Жртве су породичног насиља.

На евиденцији Националне службе за запошљавање их је више у односу на мушкарце. У веома малом проценту управљају јавним или Јавно комуналних предузећима.

Статистике указују и да заостају у имовинском статусу, односно у већини случајева нису власнице некретнина у односу на мушки пол.

То су само неки од показатеља о положају жена у Србији. Већина анкетираних суграђанки мишљења је да су жене у незавидном положају и да у нашем друштву доминирају мушкарци.

Насупрот ставова жена, на питање да ли су мушкарци и жене у равноправном положају, Крагујевчани углавном одговарају да су полови једнаки и не виде никакве разлике.

Да Крагујевац има добре оцене надлежних који су процењивали колико су жене заступљене у јавном животу нашег града потврђује податак да су у 8 од 13 Градских управа на руководећем месту жене.

У локалном парламенту је формирана женска одборничка мрежа, градска скупштина има секретарку.

Градоначелник међу својим помоћницима има и помоћницу. Од 12 чланова Градског већа само два места заузимају жене.

У Србији је у току је јавна расправа о доношењу Закона о родној равноправности који би требало да ступи на снагу крајем године. Закон предвиђа низ могућности о стварању једнаких права која се односе да људе оба пола.

Према рангирању и бодовању формираних анкетних група Србија се налази на 40 месту од 167 земаља када је реч о родној равноправности.

На првом месту је Шведска, потом Финска и Исланд које се наводе као пример добре праксе. Овим земљама није потребан закон о родној равноправности, јер имају потпуно изграђен систем у коме жене имају иста права као и мушкарци.

Стручна јавност у Србији изражава бојазан да ће нашем друштву бити потребан дуг временски период да достигне Скандинавски ниво родне равноправности, и да ће се тешко искоренити још увек присутан Балкански менталитет који је ослоњен на доминацију мушкараца.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *