Најезда шакала у околини Крагујевца

У околини Крагујевца  појавили су се шакали у великом броју, па су недвно ловци у Шумадији интензивирали лов на лукавог предатора, који напада дивљач и домаће животиње.

Забележено је његово кретање у селима, приграду. Представници Савеза ловаца централне Србије апелују на грађане да не стварају дивље депоније које веома привлаче шакала у потрази за храном, а пољопривреднике да ноћу домаће животиње држе у ограђеним торовима.

До недавно шакал није гостовао у српским и шумадијским селима. Непознаница је био и за овдшње ловце. Овај предатор пре 15 година се уочава у нашим крајевима.

Прво су се појављивали и пратили водотокове. Шакал се кретао долином Мораве, Јасенице, Лепенице. Брзо су се размножили. Због тога ловци појачано лове лукаве предаторе.

Својевремено се мислило да ће шакал бити такозвани санитарац у ловиштима. Међутим, све је више сеоских домаћинстава која се жале на посету ових дивљих животиња.

У потрази за храном шакал постаје све мање избирљив, односно једе и напада дивљач,отима од стада нејаку јагњад, пернату живину, сву крупнију стоку из неограђених торова.

У несташици хране једе са депоније отпад, а људи су запазили и да је јео чак и јагоде.

Суочавање са лисицама које се повремено појављују у граду најчешће код контејнера или шакалима није пријатно и прве реакције грађана у већини случајева су типичне.

Иако је реч о дивљим животињама којих је због опустелих села све више и све ближе граду, разлога за превелику бојазан нема, јер ма колико се плашили људи ових врста, ипак се оне више боје човека. Опрез се препоручује.

Шакали преносе трихинелозу,па ловци апелују на грађане да не праве дивље депоније које их привлаче, јер су шакали свакодневно у потрази за оброцима.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрдовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

4 thoughts on “Најезда шакала у околини Крагујевца”

  1. Puna ih je Sumadija.A ti lovni ili koji vec strucnjaci sto su ga smatrali „sanitarcem“u lovistu,trebalo bih sada da odgovaraju pred sudom.Toliko je stete naneo lovistima da ga sada nestane,broj jedinki divljaci ne moze se vrati od pre 10 god.za narednih 20 god.a Lisice plus.Pa lovci ne mogu da izadu kada hoce na predatore.Nikobod rukovodioca po Lov.Udruz.se i ne trudi da pomogne,da lovcima neku satisfakciju daju za ostrel predatora.Samo se vade na zakon o oruziju,mada ima istine ovo je sraman zakon,Sada kada je zima lovci sa sela imaju vremena da izadu na predatore.Mozgonje kazu ne moze tada,Moze kada oni odrede.Divljaci sve manje a clanarina sve veca.

  2. Trihineloza se prenosi konzumiranjem zaraženog i nedovoljno termički obrađenog mesa.
    Kako je ovde reč o mesožderu logično je da bude i eventualno zaražen hranjenjem manjih divlnih životinja.
    Ovo pak ni na koji način ne utiče na čoveka jer šakal nije u lancu ishrane ljudi.
    Stoga je pominjanje bolesti samo dobro opravdanje za nepotrebna ubistva.
    Isti je slučaj i sa tvrdnjama o napadu šakala na domaće životinje i hranjenju domaćim životinjama – paušalne ocene bez ikakvih podataka ponovo samo sa jednim ciljem masovnog istrebljenja i lova bez ograničenja, a takvu ideju zastupaju i neko od komentatora.
    Ostavite ovu plašljivu životinju na miru

  3. Koliko ih zapravo ima u okolini Kragujevca. Naravno da jeste „sanitarac“ kao i svi mesojedi i svašrojedi u prirodi. To što bi većina ljudi kod nas želela da u prirodi ima samo fazane i srndaće – to je problem u njihovom pogledu na svet. Podržavam autora tetsta u delu u kome apeluje na ljede da ne prave deponije u prirodi jer na taj način će stabilizovati broj šakala.

  4. Nama u Sumadiji su najveci problem lovci,mnogo veci problem od sakala i drugih zveri.Kad je neka hajka ili nesto organizovano uniste nam njive ograde sve se to pogazi i unisti,a puca se u ono smo sto se jede,da ponovim lovci su najveci problem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *