Највећи хришћански празник – Васкрс

У хришћанском свету Васкрс је највећи празник. Празнује се првe недељe, на дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње, а Ускрс прате прелепи обичаји.

Српска православна црква слави највећи хришћански празник позивајући вернике на љубав, благостање, веру и мир.

Свака држава прославља Ускрс уз своје обичаје, који се разликују кроз све епохе и од континента до континента.

Међутим, заједнички именитељ овом празника у целом хришћанском свету је идентично значење Васкрса – а то је победа живота над смрћу.

Препород, Ускрс,ново рађање, пролеће слави се у разним цивилизацијама. Зато и не изненађује што су се многи пагански обичаји из древних времена задржали до данас, и постали су део обичаја савременог света.

Између осталог, утицали су снажно и на хришћанско празновање Ускрса. Религија настала пре 21. века, највећа једнобожачка, укорењена у првом веку на терторији некадашњег Римског паганског царства – хришанска, доста ритуала и симбола неминовно је присјединила из латинских, јеврејских, па и строгрчких и египатских обичаја.

Историчари и теолози сагласни су у једном, да су се људи постепено привикавали на нову веру, а било је и периода када су заједно паганска и монотеистичка егзистирале.

Хришћанство је имало виталну улогу у обликовању Западне цивилизације тек од 4. века нове ере. Ипак, један од празника који обједињује све вернике Христовог учења је прослава Ускрса.

Симболи и обичаји варирају од земље до земље, а заједничко им је украшавање и фарбање јаја које датира од Исусовог распећа, када је према једној од легенди, Марија Магдалена ширећи вест по Римском царству да је Исус васкрснуо, донела цару Тиберију тај глас, на шта је он неповерљиво и подругљиво рекао да ће у то поверовати ако и види црвено јаје, које се, како каже предање налазило на оближњем столу и одмах добило црвену боју. Од тада, црвено бојено јајесимбол је Ускрса и означава извор живота и тријумф над смрћу.

Уз ускршња јаја вежу се многи митови и приче из прошлости. Ускршња шарена јаја била су симбол измирења. Тако су особе дарујући једни другима јајима прећутно тражила опроштај или су га давале. Такође, према веровањима бојено ускршње јаје требало би да нас заштити од злих сила.

Реч Ускрс или Васкрс потиче из старословенског језика, односно из речи којом се означава раст или развој. Занимљив је и симбол зеца који свуда прати овај празник. И он има паганско порекло, односно једна од легенди нас води до богиње Еостре, која је у шуми наишла на птичицу промрзлу од зиме. Еостра је претворила у зеца како би је крзно заштитило од хладноће.

Но, како је пре био птица, овај зека је наставио да носи јаја и тако, сваке године, та стара паганска легенда каже, зека се захваљује бојеним јајима Еостри која му је спасила живот. И поздрав Христос васкрсе!

И Ваистину васкрсе, је уобичајен све до Спасовдана у српском народу, али и остали хришћански верници на планети имају своје. За две хиљаде година, Ускрс је понео много лепих и радосних симбола и обичаја, а најузвишенија уметничка дела посвећена су религиозним темама.

Хришћанство је променило науку, политику, философију. Од Христа се рачуна и време. Данас, хришћанство територијално представља најраспрострањенију и бројчано највећу светску религију са бројем верника до две милијарде у свим деловима света.

Ксенија Ђерковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *