Научна конференција у Старој скупштини

У здању Старе скупштине одржана је научна конференција посвећена улози Крагујевца у стварању модерне Србије. 

Скуп је окупио представнике Матице српске, Историјског инситута из Београда, Филозофског факултета, друштва српско румунског пријатељства, представнике локалних установа културе, музеја, градске управе.

Манифестација је увод у програм облежавања Дана државности, али и значајног јубилеја, на који ће се Град подсећати током целе године, а то је двестота годишњица од проглашења престонице.

Стручна јавност предствила је нова историјска сазнања о Крагујевцу, која ће бити увршћена у велику монографију чије се публиковање очекује на јесен. Одлуку кнеза Милоша

Обреновића да Крагујевац, мирну варош са свега 193 куће и 378 пореских глава, одреди за престоницу обновљене државе, после Другог српског устанка, пратио је из промишњених и практичних разлога.

Српски народ требало је заштити у пашалуку. Београд није био погодан, јер је у њему још увек живело измешано српско и турско становништво.

Крагујевац је био пордручје једнонационалне средине. И то је било довољно.За нови почетак нове државе, њене администрације, привреде, институција.

Млада држава борила се са много проблема на свом почетку. Требало је доста образованих, стручних људи да поведу привреду, администрацију, судство, образовање новим путем.

Због тога је пристизало доста сународника – пречана на нова радна места, а нису биле стране појаве ни упошљавања Европљана.

Први кораци државности, али и заокрета у политичким и држвотворним правцима настају на овом месту. Од паланке, Град се претвара у препознатљиво место са монументалним здањима.

Историја модерне Србије написана је у Крагујевцу. Очување таквог наслеђа зато је и обавеза будућих генерација, речено је на научној конференцији у скупштини старој скоро два века.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *