Казаљке на сату вечерас померамо за један час уназад, са 3:00 на 2:00, као уосталом и читава Европска унија и добар део света.
Међутим, ако буде по вољи око 70 посланика Европског парламента, убудуће ћемо користити само летњу сатницу. Они би да крену трагом Русије, која је још 2011. године одустала од промене времена два пута годишње, прихвативши летње рачунање, али је потом и 2014. године кориговала своју одлуку прешавши на тзв.зимско рачунање времена.
Србија је први пут променила време 27. марта 1983. године, када је сат враћен уназад и прешло се на летњу сатницу.
Одлука европских парламентараца би сигурно утицала и на Србију која би се „равнала“ са остатком Европе.
Свакако да постоји велики број примедби на постојеће стање, од здравствених до економских (радници су мање продуктивни у току недеље у којој је извршена промена сатнице).
Ипак, предвиђена измена би определила да током читаве године влада сатница која „није природна“, тзв. летње рачунање времена и то пре свега из економских разлога, с обзиром на то да људи могу више да раде напољу, али и да више троше.
Летње рачунање времена осмислио је пре 110 година грађевинац Вилијам Вилет, како би се искористило што више дневног светла, мада је Бенџамин Френклин још 1784. дао сличан предлог.
Фото: Isabelle Grosjean – ZA, по лиценци: CC BY-SA 3.0