Пуцњава на свадбама – традиција или опасност?

Случај хапшења расположеног госта на свадби у Крагујевцу, који је пуцао из гасног пиштоља недавно је обишао Србију. И ту није крај.

Претходне седмице део насеља Аеродром веселио се уз нову свадбу подвучену пуцњавом.

У намери да се не замере комшијама, овакве примере грађани најчешће не пријављују.

Органима полицијске управе током 2016 године пријављенa су три случаја када је на свадбеном весељу пуцано из гасног или стартног оружја.

Календарска година, ближи се крају, а према евиденцији полицијских органа и ове године било је истих прекршаја.

За починиоце закон предвиђа новчану или затворску казну. Meђутим, у оваквим приликама наше нарави показују своје право лице без обзира на мишљење антрополога да је пуцњава на свадбама у 21. веку изашла из оквира традиционалног понашања.

Полазак на свадбено весеље подразмева добро расположење и веселу атмосферу која би понашањем бахатих сватова могла да се претвори у крвави пир.

Органи јавног реда и мира упорно упозоравају да пуцање на свадбеним весељима може озбиљно да угрози све госте на свадби, јер се дешава да припити гост који се весели уз пуцњаву из оружја уместо хитаца у ваздух може да упуца недужне посматраче или госте.

У Полицијској управи Крагујевац кажу да је неколико пријављених случајева расветљено а нови закон о јавном реду и миру који је на снази од 1. јуна ове године доноси кривичну одговорност починилаца.

Са становишта етнолога и антрополога пуцање на свадбама објашњава се кроз неколико разлога. Сватови који су део свадбене поворке пуцњевима упозоравају сватове друге свадбе да се помере са пута да би стигли на венчање.

Осим тога на свадбама се пуца традиционално да се отерају зли ђаволи који би могли да помуте брачну срећу младенцима.

Пуцњи на свадби везују се и за одлазак Турака са српског тла, а младожења пуцњем у јабуку показује своју зрелост да преузме улогу домаћина.

Како би се на најбољи начин санкционисало неодговорно понашање сватова који пуцају на свадбеним весељима законодавац предвиђа законску казну издржавања затвора од 30 до 60 дана или новчану од 50 до 150 хиљада динара.

Поред тога органи јавног реда и мира апелују на свест и савест гостију да би требало да се веселе уз песму и игру, а не уз пиштоље.

Српска традиција везана за народно весеље има пуно обичаја. Они се углавном одвијају на сеоском подручју.

О ризицима који би могли да доведу до угрожавања безбедности и донесу непријатност младенцима овом приликом и да не говоримо.

Јасно је само једно. Сви ти обичаји датирају из прошлих векова. У свету слична пракса нигде не постоји.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *