Србија и даље трага за идеалним Уставом

Србија се данас сећа 15.фебруара 1835. када је у Крагујевцу прокламован први Устав, али и на Сретење 31 годину раније када је 1804. године вожд Карађорђе подигао Први српски устанак. Први Устав, трајао је само 55 дана.

Срушиле су га тадашње велике силе, из бојазни да се Француски либерализам, не прошири на Балкану.

Рађен по угледу на Француски, био је јединствен јер први пут уводи слободе и права грађана, укида се кулук, уводи подела власти.

У то време ниједна од великих држава није имала ни сличан Устав.

Русија је била феудална, у Аустрији је још увек владало кметство, а Америка се није ослободила ропства.

Либералне идеје у Уставу појављују се у малој Србији која је још увек постојала у границама Отоманског царства.

Од Сретењског Устава до данас Србија је променила чак 13 Устава.

Првом српском Уставу претходило је чак шест буна против апсолутизма кнеза Милоша, а последњој Милетиној буни придружила се и сама кнегиња Љубица.

Србија је тада била књажевство у саставу Турске, са извесним степеном аутономије који је добијен турским хатишерифом 1830.године.

Међутим, књаз је све учинио да представи Србију као самосталну што потврђује и његова одлука да се донесе Устав, на који право имају само независне државе.

До самосталности Србија се борила пуне 74 године у 19 веку. Подсећање на доношење првог Устава је битно за данашњу државност, међутим нису сви грађани упознати са пресудним моментима националне историје…

По угледу на европске, Сретењски Устав ограничио је апсолутизам монарха и заменио га Парламентарном монархијом. Први пут се говори о заштити права грађана.

Скупштина 1835. године постаје Уставотворна и карактеришу је високе квоте при одлучивању о евентуалној будућој промени Устава.

Први пут се регулише питање пореза који је могао само једном годишње да се повећа али уз сагласност грађана.

Од Сретењског до данашњег важећег Митровданског Устава Србија је често мењала највише правне акте.

Сретењски, односно Први Српски Устав и даље остаје један од светлих примера националне историје, без обзира на то што два века од његовог доношења Србија и даље трага за идеалним Уставом.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *