Процењује се да је у Србији запослено око 34 хиљаде пензионера, иако је тај број реално далеко већи. Од 44 хиљаде пензионера у Крагујевцу неколико хиљада ради. Ангажују се, како кажу, да би помогли незапосленој деци, или повећали увећали сопствена примања.
Међутим у последње време, због одлива радне снаге у земље Европске уније, све је већа потражња за мајсторима у пензији, као и дугогодишњим, образованим стручњацима чије је искуство немерљиво у погледу резултата и квалитета рада.
У потрагу за послом свакодневно не одлазе само дипломци и млади тридесетогодишњаци, већ и пензионери.
Они су за послодавце пожељни, јер могу да их ангажују повремено, неколико сати, плате хонорарно или као што је реалност у највећем броју случајева исплате на руке.
Ако је реч о водоинсталатерској интервенцији или брању воћа тако обично прођу и млађи. Али ако је реч о ангажовању за фирме, у том случају најчешће раде пензионери и то углавном у услужним делатностима.
У Италији, Грчкој, Хрватској и све више у Београду запослени пензионери виде са на сваком кораку. Ко су пензионери који раде у Крагујевцу?
Мотиви због којих пензионери раде и после законски прописане границе радног века су различити.
Има оних који не желе и нису навикли да проведу време беспослени, уочљиви су и они који тек тада имају времена да се посвете разрађивању идеје, а није изненађење да се често зову као саветници. Без обзира на разлог због којег раде, важно је да радно време буде прилагођено годинама.
Законска ограничења којима се одређује колико неко може да ради после пензионисања не постоје, али у пензију се мора са 62 године.
Пензионери се ангажују као ноћни чувари, возачи, продавци, особе за чување деце. Најбоље приходују бивши просветари и лекари који могу да држе часове,одраде понеки преглед и тек после пензије уживају у занимању.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.