На иницијативу градоначелника Крагујевца Николе Дашића, на пролеће наредне године почиње обнова фасада у старом градском језгру.
Под надзором Завода за заштиту споменика културе, 22 фасаде у улицама Краља Петра, Краља Александра Првог Карађорђевића и 27. марта, биће освежене аутентичним бојама које су у више наврата мењане током 20. века.
На тај начин, град ће покушати да очува преостало културно наслеђе, које је незаменљив ресурс, изјавио је за Радио телевизију Крагујевац Марко Грковић, директор Завода за заштиту споменика културе.
Вредност радова је око 100 милиона динара.
Свака од времешних грађевина носи занимљиве приче својих градитеља, власника, станара, данас корисника и закупаца простора.
Већина је настала у златно доба градитељства у Крагујевцу које је између два светска рата са посебном пажњом обрађивао у својим књигама и чувени крагујевачки архитекта доктор Верољуб Трифуновић.
Он истиче да ће са најављеним подухватом многа од класичних здања показати заправо своју лепоту.
Верољуб Трифуновић наводи да је историјски веома значајна зграда Балкана која је у пару урађена у 19. веку са зградом некадашње Југобанке и да су упарене зграде пример ансамбла за поштовање, које припадају стилски неоклсицизму и чине урбану капију за улицу Светозара Марковића.
Дуж централне градске четврти много је здања нанизаних чија се лепота и не види од зуба времена, али и неодржавања.
И остале зграде из централног градског језгра, оронуле су спољашности под теретом реклама.
Примера ради, ни у једној европској метрополи која је очувала своја здања, клима уређај не можете видети на спољашним зидовима, на којима такође нема шарених рекламних порука, већ су сведене и са нијансама уклопљеним са зидним површинама.
У пројекат обнове фасада град улази после Београда и Чачка који су новцем из градског буџета умили лице свог центра и истакли лепоту екстеријера.
Посао обнове фасада биће рађен под надзором Завода за заштиту споменика културе.
Грковић наводи да ће сигурно бити оштрих критеријума при избору извођача радова, да се не би поновила ситуација слична оној приликом реконструкције Градске тржнице.
Ако је током двадесетог века Крагујевац од 50 тих до 90- тих имао најбржи градитељски узлет, сигурно је, да је током двадесетих и тридесетих година прошлог века тај узлет био најлепши, јер из тог периода датирају стилски најлепше грађевине.
Тада је зграда главне градске пијаце рађена по узору на париску, а Хиподром на дрезденски.
У то време између два светска рата, Краљевина Југославија је плански окупљала најбоље архитекте задужујући их да пројектују јавне зграде и државна здања као монументалне грађевине, које се подсећамо, користе и сто година касније.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.