Од почетка године Ватрогасно спасилачка бригада Крагујевца имала је више од хиљаду интервенција.
Највише у октобру – чак 229, од чега су 85 процената били пожари на отвореном изазвани људским фактором.
Надлежни из Ватрогасно спасилачке бригаде апелују на грађане да не пале ватру на отвореном простору, због опасности коју она може да изазове, док дим, упозоравају, може да угрози безбедност учесника у саобраћају.
У претходном периоду узрок пожара најчешће је било спаљивање ниског растиња, суве траве, корова и трске на отвореном простору који је проузроковао људски фактор.
Према речима команданта Ватрогасно спасилачке бригаде Крагујевац, Ненада Милошевића, спаљивање биљног отпада, смећа и стрњишта у овом периоду када нема киша и када имамо екстремне температуре ваздуха, брзо се шири и на околне парцеле, па су учестале интервенције гашења пожара и на неколико хектара површине.
Својим несавесним поступцима грађани угрожавају сопствену и безбедност других људи, наводи Милошевић и истиче да је у оваквим активностима једно лице, 18. октробра, изгубило живот.
На ауто-путу Београд-Ниш, код Баточине, услед велике количине густог дима проузрокованог паљењем стрњишта и неприлагођене брзине кретања возила на путу, дошло је до ланчаног судара у којој је једна особа настрадала.
Петнаест дана касније у Брзану, серија од четири пожара са истим узроком.
И док пољопривредни произвођачи кажу да је спаљивање биљних остатака наједноставније и да најмање кошта, Милошевић подсећа да је Законом о заштити од пожара забрањено спаљивање остатака стрних усева и смећа на отвореном простору.
Надлежни још једном апелују на грађане да не пале траву и ниско растиње на отвореном простору, у урбаним срединама, на обрадивим површинама или у близини шума, јер постоји реална опасност да се пожар прошири и проузрокује материјалну штету.
Ватрогасно спасилачка бригада у Крагујевцу покрива укупно 174 насељена места.
Извештава новинарка РТК Нина Бајић.