Православни верници који Божић славе по јулијанском календару обележавају Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста и најављује прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста, а уједно и породични празник и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.
Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака.
Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште.
Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
И за сечу Бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.
По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.
Бадњак има више симбола, а један је тај што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.
За Бадњи дан обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.
Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију са царским часовима у Саборном храму у Крагујевцу са почетком у 7,30 часова.
Вечерњу службу, коју ће Телевизија Крагујевац директно преносити, служиће у 17 часова, а у наставку ће бити освећење бадњака.