Берлински конгрес – 140 година од признања независности Србије

Поводом 140 година од признања независности Србије на Берлинском конгресу, под покровитељством Града Крагујевца, Историјски архив Шумадије организовао је округли сто на тему „Јован Ристић – државник и дипломата“.

Учесници скупа, којим је обележен значајан јубилеј, су еминентни професори са филозофских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Државног архива Црне Горе, Балканолошког института Српске академије наука и уметности, Матице српске и Историјског архива Шумадије.

После више од 400 година од пада под турску власт и 70 година после Првог српског устанка, пут независности Кнежевине Србије почео је тачно пре 140 година када је званично и формално призната државна самосталност.

Од 13. јуна до 13. јула у Берлину је одржан најважнији политички скуп 19 века, на којем су учествовали предствници највећих сила тог времена, Немачке, Француске, Велике Британије, Италије, Аустроугарске, Русије и Отоманског царства.

Повод за одржавање скупа било је решавање „велике источне кризе“ која је почела 1875. године устанком Срба у Босни и Херцеговини а кулминирала српско турским и руско турским ратом као и Санстефанским миром из марта 1878. године.

На Берлинском конгресу Србију је представљао Крагујевчанин Јован Ристић, несумњиво најутицајнији и најобразованији политичар, дипломата тог доба.

Успео је да заинтересује владаре великих сила за решавње сложеног источног, односно српског питања.

Кнежевина Србија до тада у вазалним односима према Турској, постала је 27. независна држава захваљујући дипломатији коју је водио Крагујевачанин Јован Ристић.

Ниш, Пирот, Лесковац, Прокупље, Врање и друга места југоисточне Србије постала су део Кнежевине.

Политичар, државник и историчар, Јован Ристић је један од најмоћнијих људи у српској политици крајем 19. века.

Ристић је два пута намесник у име малолетних владара, прво у име кнеза Милана Обреновића, а касније и у име његовог сина краља Александра Обреновића.

Успео је да искористи Миланово малолетство и политичко неискуство других намесника да се усвоји Намеснички устав.

Био је редовни члан Српске краљевске акдемије (данас САНУ) и једно време њен председник. Потиче из сиромашне породице.

2018. је година неколико великих јубилеја. Два века од проглашења Крагујевца за престоницу, стогодишњица од краја Првог светског рата, стогодишњица од 1.децембра 1918. године формирања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.

У сенци обележавања великих јубилеја остала је 140 годишњица од одржавања Берлинског конгреса.

13. јула 1878. Кнежевини Србији Берлински конгрес, на коме је кључну улогу имао крагујевчанин Јован Ристић, донео је незвисност.

Србија је независност дала као залог у изградњи будуће заједничке државе која се касније распала.

Поједини државни симболи грб и химна „Боже правде“ потичу управо из тог периода.

Тај дан никада није обележаван као празник иако је независност коју Србија данас ужива стечена још тада, односно 2006. године обновљена.

Скоро век и по од времена, улоге и Јована Ристића, иако геополитичке прилике нису исте, Србија поново скоро у истом положају: на раскршћу интереса истока и запада и подједнако не одговара ниједној ни другој страни, оценили су учесници Округлог стола у Крагујевцу.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *