Предлог одлуке о висини стопе пореза на имовину на територији града Крагујевца изазвао је најбурнију расправу власти и опозиције на седници градског паралмента.
За представнике локалне власти је непопуларна одлука о повећању пореза грађанима Крагујевца донета у циљу увећања буџетских средства која ће се уложити у побољшање комуналне инфраструктуре.
За опозицију је повећање пореза још један новчани намет грађанима.
Због епидемиолишке ситуације услед пандемије корона вируса, редовно заседање градског парламента одржано је у амфитетару Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Пред одборницима локалног парламента нашла се тешка одлука о увећању пореза на имовину, навео је члан Градског већа за финансије, проф. др Ненад Станишић који је објаснио да ће грађани Крагујевца плаћати исту пореску стопу као и они који живе у Београду, Нишу, Новом Саду, Суботици.
Стопа на имовину биће увећана са 0,30 на 0,40 посто, а одлука је донета у циљу фискалне консолидације града Крагујевца. Пуњење градског буџета на овај начин оздравиће градске финасије.
Крагујевац је до сада имао најнижу стопу пореза на имовину у Србији, а увећањем пореза у градској каси наћи ће се око 140 милиона динара.
Грађани ће за порез на имовину издвајати од 750 до 1900 динара на годишњем нивоу.
Градоначелник Крагујевца Никола Дашић наводи да би 19. век из Крагујевца требало најзад истерати и додаје да је у Крагујевцу преко хиљаду неасфалтираних улица.
Нови прилив средстава у градској каси унапредиће комунални живот грађана, посебно оних који живе на периферији и у сеоској средини.
Представници опозиционих странака нису се сагласили са овим предлогом сматрајући да је пуњење буџета на овај начин непопуларна мера посебно у тренутку тешке економске кризе у друштву и пандемије корона вируса.
Крагујевац је лидер у привлачењу инвестиција и капиталних улагања у Србији.
Како би се град развијао потребно је уложити значајна финасијска средства у уређење инфраструктуре.
У Крагујевцу је животни стандард грађана на вишој лествици у односу на прошлу годину, имајући у виду податак да је просечна плата у граду у овој години 57 хиљада динара, а да је 8 хиљада грађана добило запослење.
Нови финасијски намет који ће грађани издвајати у 2021. години од 200 до 300 динара месечно неће оштетити кућни буџет грађана, а знатно ће допринети пуњењу градског буџета јер ће новац бити уложен на најбољи начин, закључила је већина одборника локалног парламента.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.