О ванредним парламентарним изборима у Србији, говори се још од прошле јесени. Околности на политичкој сцени доприносе одлучивању о томе да ли ће грађани на биралишта.
Уколико буду расписани, то ће бити 12. парламенатарни избори, од увођења вишестраначког система у земљи 1990. године.
Представници Центра за слободне изборе и демократију, оцењују да још доста треба радити на поправљању изборних услова а посебно изборне администрације.
Према представницима ЦЕСИД- а, најављени бојкот опозиције није добро решење и сигурно ће дестабилизовати државу.
Претходни парламенатарни избори за народне посланике Републике Србије одржани су 24. априла 2016. године. Заједно са покрајинским и локалним изборима.
Било је утврђено преко 8 хиљада и 300 бирачких места. То су били трећи парламентарни избори, за четири године, и други у низу, који су расписани пре окончања мандата парламента, што, према тадашњем извештају ОЕБС-а није у складу са Кодексом Венецијанске комисије Савета Европе о доброј пракси у области избора.
Међутим, често расписивање избора није непознато ни земљама Европске Уније. Примера ради, Италија је држава развијене демократије, у којој се често спроводе избори.
Последњих недеља, део опозиције, у Србији, отворено најављује бојкот избора, што, према оцени Центра за слободне изборе и демократију, није добро решење ни за власт, ни опозицију а ни за грађане.
Према речима Чоловића, од 2008. године нису се мењали изборни услови у Србији, и како каже, нису довољне само транспарентне кутије, у које се убацују гласачки листићи, већ да је неопходно унапредити изборне услове.
Процедура, у случају расписивања ванредних парламентарних избора, је позната. Треба да буду одржани у року од 60 дана од дана расписивања, колико је времена издвојено и за предизборну кампању.
Изввештава новинарка Слађана Обрадовић Чукарић.