Према нормативу о броју запослених који је Министарство здравља донело још 2007. године, у крагујевачком Дому здравља има довољно медицинског особља.
Овај документ, међутим није пратио повећање броја медицинских услуга, па је у реалности очигледан недостатак одређених лекара специјалиста који раде скрининге.
Поред тога, осипање великог броја медицинских сестара и техничара који су отишли да раде у иностранству додатно потврђују потребе за медицинским кадром.
Одлуку о томе да ли ће бити нових запошљавања у здравству и да ли ће Крагујевац добити Градску болницу, за коју је иначе поднео званичну иницијативу донеће држава у чију надлежност прелазе све здравствене установе изузев апотека.
У претходне 4 године крагујевачки Дом здравља остао је без 70 запослених.
Половина од тог броја је пензионисана, док је половина углавном медицинских сестара у Норвешкој и Немачкој наставила живот и рад.
У јавности се годинама уназад говори о недовољном броју здравствених радника без обзира на ниво здравствене заштите.
Проблем гужви у чекаоницама Дома здравља делимично је решен електронским заказивањем, међутим норматив о броју запослених донет пре 12 година није предвидео низ нових превентивних прегледа који се спроводе кроз Националне кампање.
Пракса и правило нису уходаним корацима стигли до 2019. године.
Због све већег броја пацијената из околине Крагујевца, иницијатива коју је прошле године поднео град о Оснивању опште болнице и даље је оправдана, али држава у чију надлежност прелазе све здравствене установе донеће коначну одлуку о томе.
Од јануара 2020. године примарни, секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите у надлежности је Републике.
Град Крагујевац помогао је пре прузимања надлежности локално здравство улагањем у опрему, возни парк.
Питање нових кадрова као и нове болнице за Крагујевчане решаваће од наредне године држава.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.