„И ово је Србија“ – преко 1000 села је у фази нестајања

Преко 1.000 села у Србији, углавном у брдско-планинском подручју је у фази нестајања јер има мање од 100 становника. Мање од 50 становника има око 500 села“ – рекао је академик Драган Шкорић приликом отварања изложбе „И ово је Србија“, аутора Зорана Цветковића у галерији Универзитета у Крагујевцу.

Председник Одбора за село Српске академије наука и уметности рекао је и да је ван функције пола милиона хектара обрадивих површина и исто толико ливада и пашњака.

У селима углавном живе стари људи, а 50.000 кућа је празно.

„Суштина је да оно што има у парлогу тј. њиве, ливаде, пашњаке, буде додељено младим брачним паровима уз повољне услове, уз субвенције државе, да им се додели, зависно од краја и расположивих површина, 10 до 50 хектара, где би они организовали производњу и практично видели будућност своју и своје деце, “ предложио је академик Драган Шкорић.

Избором између 15.000 фотографија, насталих обиласком више од 300 српских села, настала је изложба која открива ове заборављене пределе.

Поставка је тематска. Значи, шта се дешава када сиђемо са ових брзих наших путева и коридора, па кренемо неким локалним, сеоским, шумским путевима?

Наилазимо на неке чесме, наилазимо негде на воденице, у западној Србији на споменике крајпуташе.

Приближавамо се селу, ту су оне сеоске баште са поврћем, улазимо у центар села, ту је онај споменик који сам поменуо, задружни дом, школа, црква, крећемо по сеоским сокацима, улазимо у дворишта, ту су оне мале миришљаве сеоске баште, јасмин, јоргован, перуника, “ сликовито описује  поставку изложбе аутор Зоран Цветковић.

Изложба је имала своју промоцију у мају прошле године у Галерији науке и технике САНУ у Београду, гостовала је у Нишу, Жагубици и Смедереву, а захваљући Центру за научно-истраживачки рад Универзитета у Крагујевцу посетиоци могу да је погледају до 22. фебруара.

Извештава новинарка РТК Снежана Ћериман.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.