Традиционално, и ове године крај споменика стрељаним ђацима, професорима и цивилима у Шумарицама одржан је још један Молебан, а затим и „Велики школски час“.
Манифестацији у Крагујевцу присуствовао је председник Србије Александар Вучић, али и некадашњи Томислав Николић, председница Владе Ана Брнабић са министрима, представници Војске Србије, градоначелник Крагујевца Радомир Николић, амбасадори Немачке, Русије, бројне делегације држава региона, као и велики број грађана Крагујевца.
Драмски приказ ”Игре бројева” аутора Мирка Демића режирао је Марко Мисирача, уз учешће београдских и глумаца Књажевско српског театра. Са 47. по реду „Великог школског часа“ послата је још једна снажна антиратна порука.
Молебан је служио епископ Јован са свештенством Епархије. Крагујевац је због злочина који се догодио пре 76 година већ деценијама симбол антиратних порука.
Иако се сам град после кобног октобра дуго опорављао од бола, послератне генерације његових становника очувале су успомену на страдале недужне цивиле.
Шумарице су данас ујединиле грађане и званичнике, власт и опозицију. У истој колони ка хумкама ћутећи пристижу амбасадори и грађани свих генерација. Као и гости из далеке Кине.
Текст Мирка Демића „Игре бројева“ оставио је снажан утисак на публику која је овогодишњи драмски приказ пратила са посебном пажњом. Универзална порука разумела се захваљујући одличном тексту, убедљивој глуми.
Крагујевачка трагедија 1941. године одвела је у смрт недужне цивиле, грађане и ученике. Стрељање у Шумарицама 21. октобра трајало је, како сведоче очевици од седам ујутру до два поподне.
Тада су пред нишан немачких војника изведени мушкарци свих доби који су тог и претходних дана покупљени са улица, из школе, са пијаце, са њива, из цркава, радионица, дућана. Трагедију је преживело свега 62 људи.
Страдање крагујевачких цивила 1941. године заувек је изменило лице Града, породица које су изгубиле вољене, али и дотадашњих правила ратовања која су ионако сурова и страшна.
Три дана трајало је безумље окупатора у мирном, маленом граду који је живео својим скромним животом. Из одмазде која је важила само за Краљевину Југославију убијени су они који нису ни дотакли ратиште.
Колико је крагујевачка трагедија за то време била великих размера ван кривудавих путева тадање ратом ојађене земље говори и податак да су недужне жртве после рата остале симбол антиратних порука пристиглих са брдовитог Балкана.
Овај дан од пре неколико година обележава се као дан сећања на српске жртве у другом светском рату. Због догађаја крваве јесени 1941. у Крагујевцу Архијерејски сабор прогласио је жртве стрељања за свете Новомученике крагујевачке.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић.