Како се креирају и спроводе јавне политике?

Ефикасна јавна управа која добро функционише представља темељ за функционисање сваке државе, а у нашем случају је и један од основних предуслова за приступање Европској унији.

Транспарентно и квалитетно креирање јавних политика је управо један од показатеља ефикасне и делотворне управе.

Европска унија нарочито инсистира на унапређењу креирања и спровођења јавних политика у оквиру реформе јавне управе.

Школе, јавни превоз, болнице, пореска управа, царина – све то, на различите начине, део је свакодневног живота грађана, а ретко кад имамо свест о томе да све набројено представља део реформе јавне управе.

Све ове услуге су важне и из наше ЕУ перспективе, објашњава шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.

На реформском путу Србије ка Европској унији, реформа јавне управе постављена је као један од суштински важних елемената, и зато ЕУ улаже много напора, а такође и велику финансијску подршку како би помогла српској јавној управи да постане ефикаснија, транспарентнија и свакако ближа грађанима.

Због тога је и наш предлог Србији да укључи грађане већ у фази израде закона и подзаконских аката потребних за реформу јавне управе, како би могли да се изразе, да поделе своје виђење, да дају свој допринос томе како се врше јавне реформе, објашњава шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.

Транспарентно и квалитетно креирање јавних политика један је од показатеља ефикасне и делотворне управе, која ће бити у стању да функционише као део тима у оквиру ЕУ, каже помоћница министра у Министарству за државну управу и локалну самоуправу Сања Путник.

Кад говоримо о усклађивању правног система са правом ЕУ, важно је напоменути да се ту неради о простом копирању правних норми, већ је неопходно њихово преношење у наш правни систем.

Оно што је посебно важно и у чему нам је подршка ЕУ веома значајна јесте како да на квалитетнији начин креирамо документе јавних политика како бисмо у што већој мери олакшали грађанима и привреди, каже Сања Путник, помоћница минстра у Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

Поред добробити које усклађивање са европским стандардима носи, документи јавних политика су и у формално смислу један од основа за добијање бесповратних средстава из фондова ЕУ.

Тренутно, Србија сваке године добија између 200 и 300 милиона евра бесповратних средстава, што на пројекте на националном нивоу, што на оне који се реализују на регионалном нивоу.

Тако да један део јавне управе Србије већ ради са администрацијом ЕУ, да тако кажемо, на реализацији ових фондова.

То је захтевало примену низа процедура и сигурно ће када Србија, надамо се што пре, постане део Европске уније, количина средстава која ће се преносити из Брисела у Србију да знатно порасте, па је и због тога важно да српска администрација буде ефикасна за грађане и пословни сектор и да Србија буде у стању да повлачи и реализује средства на располагању држави као чланици, наводи шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.

Као држава морамо бити веома кредибилан партнер са добро дефинисаном визијом реформских амбиција како бисмо обезбедили да оно што је договорено заиста буде и спроведено и пре свега у пракси одрживо и ту су нам суштински важни квалитетни и добро припремљени програмски документи.

У том процесу кључну и руководећу улогу има Министарство за европске интеграције са којим блиско сарађујемо као водећа институција у овом сектору која координира процес реформе јавне управе, додаје Сања Путник, помоћница минстра у Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

Када се погледају претходни примери проширења, земље са најбољом јавном управом биле су оне које су успеле да максимално искористе средства ЕУ, на најбољи и најефикаснији начин.

Извештава новинар РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *