Принос меда је, због суше, неупоредиво мањи и односу на претходну годину.
Због тога ће цена по килограму бити око 1.800 динара.
На тржишту се појавио и фалсификовани мед, који је, уствари, шећерни сируп и нема хранљиву вредност.
Пчелари упозоравају да такав мед не треба куповати, а на фалсификат указује ниска цена која је прави мамамц за потрошаче.
У Србији је најзаступљенији багремов мед који је и натраженији на иностраном тржишту.
Ливадски и липов мед се такође добро продаје, а за сунцокретов је најмање интересовање.
У 2020. години Србија је остварила највећи девизни прилив од продаје меда у износу од преко 15 милиона долара, када је забележена продаја 2. 700 тона меда.
Овогодишњи принос је неупоредиво мањи, јер је висока температура проузроковала сушу и осетно ослабила пчелињу пашу.
Због недостатка правог природног меда, на тржишту се појавио фалсификовани мед који има ниску цену.
Тај мед се прави од шећерног сирупа и нема ниједно нутритивно својство.
Пчелари упозоравају да такав мед не би требало куповати.
Цена природног меда гарантује и квалитет ове намирнице, па за килограм правог меда треба издвојити око 1.800 динара.
Иако је Србија прва у свету по броју кошница по глави становника, наша земља налази се на дну статистичке лествице по његовој потрошњи.
Ова намирница богата витаминима и минералима широког спектра садржи и угљене хидрате, а у једној капљици меда налази се више од 100 различитих хранљивих састојака.
Мед је једна од ретких намирница са неограниченим роком трајања, а нутриционисти препоручују свакодневну конзумацију.
Највећи потрошачи меда у свету су Турци, Немци и Италијани.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.