Православни верници данас славе Божић, рођење Исуса Христа, уз традиционални поздрав: Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.
Свету литургију ујутру, од девет сати, служио је Његово преосвештенство епископ шумадијски Јован у Саборном храму у Крагујевцу.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
У храмовима се чита посланица архијера СПЦ.
Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.
На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.
Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
СПЦ и верници, Божић славе три дана.
Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трецег дана слави Свети Стефан.
У Србији је Божић од јула 2001. и једнодневни државни празник.