“Музеј на отвореном”

Књига “Историја Крагујевца” аутора Борише Радовановића и документарни серијал у продукцији Радио телевизије Крагујевац “Пре Словена” изазвали су велику пажњу крагујевчана, али и стручне јавности.

Емисија је делом ослоњена на истраживања крагујевачког историчара који у свом капиталном делу, између осталог, говори о античкој прошлости Крагујевца и Шумадије.

Међутим, без обзира на позитивне реакције, уколико би се надлежне градске институције придружиле са иницијативом да се на локалитетима који се помињу у књизи и емисији уради археолошко истраживање, Крагујевац и Шумадијски регион добили би још значајније место на историјској мапи Србије и Европе.

Својеврсни уџбеник локалне историје из пера историчара Борише Радовановића, нарочито после емитовња документарног серијала у продукцији РТК, екранизацијом је употпунио причу и привукао пажњу крагујевачке јавности.

Гледаоци, али и читаоци књиге чији је први тираж распродат, тако су сазнали да је подручје данашњег Петровца, Јовановца, Цветојевца, Радмиловића, Рудника, Раче, Груже, долине Лепенице, све до села Градац имало значајну улогу у античко доба.

На месту данашњег Крагујевца, у доба када је ово подручје било део римске провинције Мезије, почињу да се насељавају ислужени римски војници са породицама, фамилијом па се како наводи Радовановић може претпоставити да су то први становници нашег града.

Римске легије стациониране у срцу Шумадије и околна села која су снабдевала ово стновништво, само су део једне епохе.

Шумадија је својеврсни музеј на отвореномј, па би додатна истраживања била од великог значаја, не само због археолошких потврда, већ и културно, историјске и туристичке понуде региона.

Античком периоду претходе и значајна и већ потврђена истраживања која досежу до праисторијског периода на овим локалитетима.

Примера ради, у јавности је мало познато да је 50 тих година прошлог века, захваљујући истраживањима стручњака Бранка Гавеле, село Градац проглашено за подручје од изузетног значаја за културно добро, јер су у овом селу потврђени трагови живота људи још пре 35 хиљада година.

У тим истраживањима, поред Гавеле, касније и академика Драгослава Срејовића и некадашњег директора Народног музеја Миленка Богдановића много је занимљивих и потврђених чињеница које су Крагујевац и Шумадију одредиле у званичним историјким оквирима.

Уколико би се наставила и истраживања о античком периоду, наш регион добио би још једну расветљену страницу давне историје.

Извештава новинар РТК Иван Ганић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *