Обилне падавине које су обележиле почетак овог месеца погодовале су расту печурака у Шумадијским шумама. Богат раст ове животне форме очекује се до краја године.
После кише појавио се велики број красница, крећу лисичарке, па су у овом периоду шуме препуне гљивара, који за разлику од воћара, који су претрпели штету због кише, беру препуне корпе печурака.
Цена вргања је достигла износ једнак килограму меса, па не чуди и што на стотине грађана у овом периоду тражи печурке.
Апел да не одлазе у бербу печурака без искусних пратилаца и даље упућују професионалци из Удружења гљивара, јер поред јестивих на нашем подручју расте и пет отровних врста.
После неколико година, због умерене температуре и обилних киша, поготово у храстовим шумама у Шумадији гљиве су се развиле скоро на сваком кораку.
Стара изрека да: расту као печурке после кише добила је овог лета потпуни смисао. Тако су од вишенедељних киша конкретну корист видели макар гљивари, пошто воћари још увек сабирају штету.
Највећа распрострањеност вргања уочена је у околини села Влакча.
За брање печурака неопходно је познавање терена, одговарајућа обућа и што је најважније процена искусних гљивара који плод је безбедан.
Већина берача гљива је промишљена и задржава се на брању печурака које добро познају. Вргањима, лисичаркама, рудњачама.
Претходних година у Србији је било много случајева тровања које се завршило фатално по неискусне бераче.
Најчешће страдају људи који из знатижеље пробају гљиве које не познају.
У Шумарицама постоје гљиве које су врло примамљиве по свом изгледу, величини, али су веома озбиљне отровнице.
У гљиварству најважније је прво научити врсте које могу нанети зло, како не би једна кобна греша била плаћена животом.
На релативно малом простору, може се наћи велики број печурака, од оних најјестивијих као што су буковаче, вргњи, лисичарке, сунчанице, па све до веома отровних каква је на пример зелена пупавка.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.