Данас се завршава Ускршњи пост, који се сматра најстрожим у хришћанству. Траје седам недеља, а кулминира на Велики петак и суботу, да би на ускршњу Недељу, посни јеловник заменила раскошна калорична трпеза.
Током Ускршњег поста, организам је навикнут на једну врсту хране. Прелазак са нискокалоричног на висококалорични режим исхране, кажу нутриционисти требало би спроводити пажљиво. У супротном, организам може доживети шокове и многобројне поремећаје у његовом функционисању.
Уколико се пости током Ускршњег поста који траје више недеља, мора се имати на уму да нагло претеривање са мрсном храном после овог великог поста може да буде опасно по организам и његово функционисање.
Нормално је да се после сведеног посног режима исхране жуди за ускршњим ђаконијама, али оне могу да буду јако опасне по здравље па их зато морате опрезно конзумирати. Нутриционисти скрећу пажњу како на најбољи начин да се избегне преједање.
Посна јела која обилују витаминима и енергетском вредношћу у односу на време наших бака и те како су се променила.
Новине у посту које нам доноси 21. век доста се разликују, почев од нових јела и намирница па до Хроно исхране.
Важно је да се на породичном доручку у тањиру нађу мали залогаји. На тај начин постепено се навикава систем за варење и тако лакше савлада тешке намирнице. Од пресудне је важности да се органима за варење остави времена да свари масноћу која неко време није била садржај оброка.
Важност хране највише се истиче за Ускрс, али захтева и опрез. Овај велики хришћански празник симболично представља почетак и обнову живота. Повезује све чланове породице за трпезом.
Потпуни доживљај празника, слажу се и црква и медицина је: поделити хришћанске вредности, а не потошити време заједништва на преокупацију о броју и врсти јела. Умереност у посту, и после поста највише крепи дух и тело.
Извештава новинарка РТК Ксенија Ђерковић.