Цео свет се подсећа да је на данашњи дан, пре 103 године утихнуло оружје Првог светског рата.
Од 2012. године 11. новембар уставновљен је као државни празник у Републици Србији – Дан примирја у Великом рату.
Овај датум подсећа на 11. новембар 1918. године када су, у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примије са Немачком која је капитулирала и тиме окончале Први светски рат.
У Србији је симбол овог празника амблем цвета Натлијина рамонда, који је у ботаници познат као биљка која може да оживи и ако је била потпуно осушена.
Сукоб је заувек изменио лице Европе.
Под оружјем је било 70 милиона војника, а погинуло је 15 милиона људи.
Историчари и данас воде неисцрпне расправе о политичким узроцима и последицама.
Нова колонијална подела света је потврђен узрок ратовања.
Повод – сарајевски атентат.
Четири апокалиптичне године у Европи, Африци, на Пацифику, у Индијском океану и на Блиском истоку где се ратовало, уништиле су привреде, културна наслеђа немерљиве вредности, нестала су четири царства.
Настале су после рата сасвим нове државе.
Искуства из рата довела су до колективних траума за све земље учеснице.
Оптимизам са почетка 20. века је нестао, а они који су се борили у рату су постали познати под називом „изгубљена генерација“.
Током неколико наредних година, већи део Европе је био у жалости.
Србија је била ојађена Првим светским ратом.
Ни сто година после не може се утврдити изгубљена културно-историјска баштина.
Рововски рат, после првих дана борбе, испуњава болнице.
Ни цивилно становништво није могло да избегне страдање.
Што од бомбардовања и глади, али и болести, збега и сталне стрепње.
Мала варош, некадашња престоница Србије, Крагујевац дочекао је Велики рат са 15 хиљада становника, осам школа, девет предузећа, седиштем Шумадијске дивизијске области.
Осветљењен само у Војно-техничком заводу, са Водоводом али без довољно воде.
Епидемија тифуса тешко је погодила град.
Окружна и Војна болница нису биле довољне да прихвате огроман број заробљеника, рањеника и оболелих од трбушног тифуса.
Све школе, касарне, хотели, чак и најмање кафане и магацини, као и Бојаџића млин, претворене су у привремене болнице.
О Великом рату написана су права ремек – дела светске књижевности.
Исписано је на стотине романа, филмских сценарија, откривено небројено упечатљивих документарних и фотографских снимака.
Назван Великим, рат је почео грамзивошћу владара.
У увукао је већину планете у страдање, а на крају тај рат добио је сељак, не зато што је освајао, већ журио да стигне до своје њиве и породице.
Многи су остали на Церу, Колубари, у Ваљеву, на Кајмакчалану, Проклетијама, на Крфу, Зејтинлику, Бизерти и осталим пољима смрти.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.