Представљен Закон о меморијалном центру „Старо сајмиште“

Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ који предвиђа оснивање нове установе културе на републичком нивоу требало би да се у скупштинској процедури нађе у децембру, саопштено је након јавне расправе која је одржана у Спомен парку „Крагујевачки октобар“.

Концепт будућег Меморијалног центра подразумева установу културе која била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору некадашњег нацистичког логора.

Реконструкција Централне куле на „Старом сјамишту“, за потребе нове установе, почеће на пролеће 2020. године.

Нацртом закона је предвиђено да Меморијални комплекс „Старо сајмиште“ обухвата два кључна периода – „Јеврејски логор Земун“ до 1942. године и другу историјску целину „Прихватни логор Земун“.

Председница Радне групе Асја Драча Мунтеан је рекла да ће установа, поред тога што ће се бавити сећањем на оно што се десило на Старом сајмишту, бити и истраживачка, у својој форми имаће архив, библиотеку, одељење за међународну сарадњу, тако да ће се уклопити у мрежу музеја који се баве културом сећања.

Јавна расправа је завршена, у новембру је усклађивање текста закона, а очекује се да се нацрт у скупштинску процедуру уђе у децембру.

Поред усвајања Нацрта закона, веома је вађно и да крене обнова на „Старом сајмишту“.

У Удружењу српско-израелског пријатељства „Ахава“ подсећају да је њихов циљ да окупе што већи број јевреја у Крагујевцу, а ради промоције културе, историјске традиције и заједничког деловања српског и израелског народа.

Кажу да у потпуности подржавају Нацрт закона о Меморијалном комплексу „Старо сајмиште“.

У Спомен парку „Крагујевачки октобар“ тврде да су меморијални комплекси специфичан вид културе сећања.

Они говоре о трагичној причи масовних злочина нацистичких трупа, каже Ненад Карамијалковић, заменик директора Спомен парка и подсећа да је управо комплекс у Крагујевцу једна од симбола трагедије српског народа у Другом светском рату.
Таква спомен-обележја, кроз визуелизацију злочина, стварају најјачи антиратни осећај код човека.

„Старо сајмиште“ један је од првих нацистичких логора у Европи у коме је од 1941. до 1944. године страдало близу 20 хиљада људи.

Према историјским подацима, овај логор је био највећи логор за време Другог светског рата које су створиле окупаторске власти у Србији, а био је намењен и масовној интернацији Јевреја.

Након што је ту доведено и убијено седам хиљада Јевреја, укључујући жене, децу и старе особе, Србија је проглашена за „очишћену од Јевреја“, а Сајмиште је тада претворено у логор за политичке затворенике и антифашисте.

Извештава новинарка РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

One thought on “Представљен Закон о меморијалном центру „Старо сајмиште“”

  1. Morali biste i umesto Zakona o Memorijalnom centru Staro sajmiste da donesete Zakon o Memorijalnom centru Judenlager Semlin. Logor Staro sajmiste nikada nije postojao. Zasto prisvajamo tudji zlocin? Ne pisem napamet. Ivo Josipovic pre dve godine za Glas Amerike: „od oko 17.500 židova u Srbiji pod marionetskom vlašću Nedićeva Srbija pobila njih oko 15.000. Zaboravlja da su židovi i u Srbiji nosili žute trake i da je već 1942. konstatirano da je Srbija Judenfrei zemlja.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *