Прерађивачки сектор бележи раст упркос пандемији

У условима изразитог притиска пандемије на смањење привредне активности, Србија је у прошлој години успела да очува и увећа производњу прерађивачког сектора, наводи у анализи прерађивачког сектора Србије у 2020. економиста Иван Николић.

Он у тексту објављеном у најновијем броју месечника Макроекономске анализе и трендови (МАТ) указује да је додата вредност изражена у еврима у овом сектору лане, према прелиминарним резултатима структурних статистика Републичког завода за статистику, увећана чак за 7,4 одсто у односу на 2019.

Тиме се она практично вратила изразито узлазном тренду раста који је успостављен од 2015. године.

“Додата вредност прерађивачке индустрије током 2019. први пут је премашила шест милијарди евра. Додавањем података за 2020. остварен је нови прираст од пола милијарде евра, те је укупна додата вредност прерађивачког сектора сада већ на 6.503 милиона евра, што је за 73,3 одсто више него што је она износила на почетку претходне деценије”, истиче Николић.

Указује да је груписањем области прерађивачког сектора према технолошкој сложености, видљиво да су, након лаганог успоравања у 2019. години, носиоци узлета индустријске производње биле управо области средње-високе и високе технолошке сложености.

Ово оцењује као добру вест, с обзиром на чињеницу

да је баш овај сегмент производње дао кључни допринос процесу позитивног технолошког реструктурирања укупне индустрије од 2015. године.

Када је реч о областима која се сврстава у хигх-тећ групацију, у њима је лане забележен одличан резултат, јер је додата вредност исказана у еврима у производњи основних фармацеутских производа увећана за 13 одсто, а у производњи рачунара, електронских и оптичких производа за 13,5 одсто.

Притом треба имати на уму да петина целокупног прираста додате вредности заједнички посматрано, хигх-тећ и сегмента средње-високе технолошке сложености, потиче од ове две области производње.

Производња високе технологије у нашој земљи је последњих година у експанзији, али Србија “технолошки препород” производње ипак дугује компанијама које послују у оквиру групације средње-високих технологија, указује Николић.

То потврђују и подаци који показују да је просечан међугодишњи раст додате вредности у претходној деценији у групацији ниских технологија био 4,5 одсто, код средње-ниских пет одсто, док се групација средње-високе технолошке сложености увећавала чак за 11,5 одсто годишње у просеку.

ИЗВОР: Танјуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *