Привредници: Држава помаже колико може, морамо се сами мењати

Како би се сачувала фискална стабилност земље, држава не може да финансира нове додатне мере за ублажавање последица пандемије корона вируса на привреду, па ће приватни сектор морати да реорганизује своје пословање и прилагоди га актуелној ситуацији, оцењују привредници. 

Држава је до сада издвојила више од пет милијарди евра “кризног” новца и донела низ мера чији је циљ лакше пословање приватног сектора у актуелној кризи.

У Националној алијанси за локални економски развој сматрају да је криза показала да домаћа привреда има развијену свест и да мора сама себи да помогне.

Половина привредника из истраживања овог удружења одговорило је да ће се прилагодити путем смањења трошкова, а 47 одсто је рекло да ће потражити евентуалне вишкове новца из претходног периода.

Радак каже да је важно да фирме користе онлајн алате, праве заједничке платформе за продају јер последњи подаци показују да свака трећа фирма нема свој сајт, а чак 46 одсто фирми није присутно на интернету.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић саветује фирме да добро сагледају своје будуће пословање јер је сигурно, како каже, да држава не може да доноси мере и даје помоћ унедоглед.

Потребно је пратити и мере у региону и ЕУ, која ради на пакету помоћи за своје чланице а очекује се да ће тај пакет износити хиљаду милијарди евра.

Овај новац требало би да буде доступан у ЕУ од августа или септембра, додаје Ненезић.

Када је реч о помоћи домаћој привреди, објашњава да та помоћ не мора да буде само у виду новца, већ и у олакшицама за пословање.

Оптимиста је по питању раста економије и њеног одржања а говорећи о запошљавању и отпуштању, каже да свака фирма појединачно доноси процену али поручује да “за радника увек има посла”.

Члан Пословног клуба “Привредник” и председник ИТМ система Топлица Спасојевић каже да је ситуација у целом свету слична као и у Србији, а као једно од решења за фирме у земљи види повољне кредите из Фонда за развој, могућност кредита код банака, али и коришћење унутрашњих резерви предузећа.

Сматра да можда треба иницирати озбиљније разговоре представника привреде и државе, у којима би учествовали Привредна комора Србије, Удружење корпоративних директора, НАЛЕД, Савет страних инвеститора, Савез економиста, банке, ресорна министарства, Народна банка Србије, а како би се заједно направио план за дугорочан одговор привреде на ковид кризу.

Припремила новинарка РТК Нина Бајић

Извор: Танјуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *