У оквиру пројекта „Србија без ГМО – два закона, 20 година“ у згради Градске управе одржано је прво предавање.
О генетски модификованом систему исхране и њиховом економском утицају говорила је доц. др Татјана Бранков, ауторка књиге која је штампана у Лондону.
Организатор презентације овог пројекта који је подржала и локална самоуправа, је удружење „Први први на скали“.
Како је пандемија корона вируса утицала на производњу и дистрибуцију хране и колико су земље које производе храну имале сигурност и самоодрживост у производњи, говорила је доцент др Татјана Бранков, која је истакла да је број гладних у свету повећан на 130 милиона и да је знатно приметан мањак радне снаге на пољопривредном земљишту.
Србија води добру аграрну политику и припада прехрамбено сувереним земљама, а то значи да је у могућности да сама бира методе производње хране и не зависи од туђих технологија.
Истовремено, Србија је једина земља у Европи која има довољно сточне хране што је од изузетног значаја, навела је Татјана Бранков.
Организатор пројекта „Србија без ГМО – два закона, 20 година“ је удружење „Први први на скали“ које годинама уназад указује на штетност ГМО технологије, штетности ГМО-а у пољопривредној производњи.
Иако је Србија прехрамбено суверена држава, интересантно је напоменути да је без обзира на ту чињеницу наша земља увозник замрзнутог говеђег меса, а увоз се у периоду од 2011. до 2017. шест пута увећао. Увози се свињско месо, парадајз и бели лук.
Ипак, радује чињеница да се на тлу наше земље не производи генетски модификована храна и да грађани Србије, за ралику од становника земаља који имају висок животни стандард, једу здраву храну, а здрава је и исхрана коју користи и стока на пољопривредним газдинствима у Србији.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.