Село Грбице у емисији Шумадијски праг

Једно од већих села у околини Крагујевца, како по броју становника тако и по територијалној распрострањености, су Грбице.

Приликом археолошког истраживања, у атару села, пронађени су предмети који указују да се на овом простору живот људи одвијао и у време раног неолита.

У селу данас има око 700 домаћинстава, а његови становници углавном се баве пољопривредним пословима.

У селу постоји црква Светог пророка Илије која је споменик културе.

У емисији Шумадијски праг, која је програму у недељу после подневних вести, говоримо о људима који живе у Грбицама.

Пољопривредник Љубиша Јовановић из Грбица има богат сточни фонд.

Када је реч о узгоју крупне стоке определио се за сименталску расу крава која се углавном и гаји у селима Шумадије.

Грло је млечно, не захтева посебну негу, а многи сточари краве држе у шталама без извођења на пашу.

Јовановић је недавно увезао неколико грла из Аустрије, а како каже, држава се у последње време постарала да помогне сточарима кроз повољне програме и субвенције.

Шумадијска села препознатљива су по изворима питке воде.

Један од извора у Грбицама обновио је Драгић Мијаиловић.

На овај извор у прошлом веку долазиле су жене које су на њему прале веш, појила се стока, а воду су захватали и путници намерници јер се извор налази поред пута.

Данас је прилаз до воде доступан, а свако ко дође по воду може да се одмори у лепом амбијенту.

Село Грбице познато је по Цркви светог пророка Илије која је споменик културе под заштитом.

Један засеок у селу носи име Црквина, а познато је да је на овом месту некада постојала средњевековна богомоља.

Синоним Грбица су сликовите панораме које подсећају на најлепша сликарска платна, а деведесетих година прошлог века Грбице су проглашене за еколошко село Србије.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *