Вршњачко насиље последњих година у Србији све је више заступљено како код ученика нижих и виших разреда Основних школа, тако и код предшколаца и деце која похађају вртић.
Школска управа у Крагујевцу од почетка године забележила је 7 случајева вршњачког насиља трећег нивоа.
Како би се сузбила ова негативна појава, новим Правилником о дискриминацији прописује се већа одговорност родитеља, наставника, чак и деце.
У превенцији насиља најбољи резултати показали су целошколски програми, чији је циљ да се ангажују сви запослени у школама, ученици и родитељи.
Подаци указују да је половина ученика из Србије више пута доживела неки облик насиља. Манифестације нису само физичке. Јавља се у све млађем узрасту. Карактеришу га туче, вређања, вербална и психичка малтретирања, понижења на друштвеним мрежама.
На жалост, најприсутније је у школама, међутим одскора и у вртићима. Нимало безазлен, исход вршњачког насиља може да доведе до трајног оштећења или да угрози живот малолетника.
Јавност је свесна да насиље међу децом постоји и да поприма све бруталније размере. Како се иборити и спречити агресију међу децом, непрестана је брига породица, али и надлежних.
Подаци групе за заштиту од насиља и дискриминације при Министарству просвете, науке и технолошког развоја показују да је најзаступљеније вербално насиље међу децом, вређање, сплеткарење, погрдно именовање, понижавање, оговарање, ширење лажи, па и снимање телефоном без нечијег пристанка и слање узнемирујућих СМС порука.
Једини законски механизам који може да користи школа када је неко дете починило тежи облик вршњачког насиља је уписивање у другу школу. Да ли се тада преноси проблем?
Уколико деца трпе насиље,ученици увек треба да се обрате особи у коју имају највише поверења. То може да буде било ко из шире и уже породице, као и запослени у школи, наставници, одељенски старешина, психолиог или педагог.
Најбитније је обратити се ономе ко може да их заштити јер је једино тај начин прави начин. То је јасна порука надлежних са територије Шумадијског округа.
Иако је у свим некадашњим, па и садашњем Закону о породичним односима предвиђена одговорност родитеља за понашање малолетне деце, искуство и примери вршњачког насиља показују да је потребан низ нових решења.
Једно од њих је предложено, усвојено и већ важеће од 1. септембра. У Србији је ступио на снагу нови Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређање угледа, части и достојанства личности.
Прописана је већа одговорност детета, родитеља,законског заступника, запосленог, трећег лица у Устнови, па чак и органи и тела на пример образовне установе.
Извештава новинарка РТК Ксенија Ђерковић.