Обнова јединствене историјско културне просторне целине, комплекса некадашњег Војно-техничког завода, односно Кнежевог арсенала, дуг је и сложен процес.
С обзиром на то да је реч о објектима који су у веома лошем стању, а сви су под заштитом државе, њихово уређење биће финансијски и архитектонски захтевно.
Помака има у решавању овог проблема, а у наредном периоду очекује се завршница преговора са потенцијалним партнерима у иностранству који су заинтересовани за сарадњу и осмишљавање нове намене најстаријих фабричких хала на Балкану.
Просторна културно- историјска целина, јединствене градитељске баштине, место је почетка индустријализације Србије.
Ако се посматрају историјске чињенице, не постоји важнији индустријски комплекс у нашој земљи, али и на Балкану од Војно-техничког завода.
Градиле су га обе династије. Први директор Шарл Лубри 1853. долази у Крагујевац по одобрењу цара Наполеона трећег.
Народна скупштина је Војно-технички завод, због значаја индустријског наслеђа на простору Балкана, прогласила за културно добро од изузетног значаја, а одлуком Владе стављен је под заштиту државе.
На жалост, Стара ливница, машинска радионица, чаурница, димњак, ватрогасна кула, железнички мост, данас су у очајном стању. Оптерећени имовинско правним проблемима, објекти тону. Град је почео са решавањем овог проблема.
Радни тимови задужени за регенерацију Кнежевог арсенала шест месеци интезивно раде на неколико задатака.
Очекује се расписивање међународног конкурса на коме би урбанисти и архитекте са рефенренцама дали своје просторно виђење целине.
Уз то, обнову Арсенала који је замишљен као хаб будућих индустрија, требало би да прати и доношење Плана детаљне регулације како би се уредили остали прилазни и пратећи инфраструктурни садржаји.
Слични примери уређења старих индустријских комплекса постоје у најближем окружењу.
Предлог о урбаној обнови и регенерацији просторно културно-историјске целине комплекса Војно- техничког завода усвојен је већином гласова одборика на последњој седници Скупштине града.
Иначе, радне тимове за рехабилитацију Кнежевог арсенала чине стручни и оперативно технички стручњаци.
Урбанисти, архитекте, професори Универзитета, представници Шумадијског округа, града Крагујевца, појединци, познаваоци привредних кретања и креативне индустрије.
Са идејама су се већ огласили и грађани и студнети.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.