Изложба „Јасеновац – право на незаборав“, која говори о страдањима у највећем логору смтри на подручју бивше Југославије, затворена је данас.
О праву јасеновачких жртава на незаборав и страхотама кроз које су заточеници пролазили, говорили су, потомци настрадалих и преживела деца логораши.
Јелена Бухач имала је седам и по година када је са старијим и млађим братом, јуна 1942, одведена у озлоглашени логор смрти.
Преживели су захваљујући Дијани Будисављевић, која их је спасила, али излазак из логора није значио крај њиховим мукама.
Јелена и старији брат остали су заједно, али је најмлађи, кога памти по имену и необичном белегу, одвојен од њих и више се никада нису видели. За њим и данас трага и верује да је жив.
Изложба „Јасеновац – право на незаборав“ говори о страдањима у највећем логору смтри на подручју бивше Југославије.
Чине је експонати којима су мучени и убијани недужни цивили, фотографије, архивска грађа, као и макета логора.
Први пут је приказана 2018. године у Уједињеним нацијама, у оквиру обележавања Међународног дана холокауста.
Судбине јасеновачких логораша и крагујевачких октобарских жртава су сличне и због тога јенаша обавеза да их не заборавимо, чуло се, између осталог, на затварању изложбе.
Према званичним подацима, у Јасеновцу је настрадало 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја. Убијено је око 20.000 деце и 127.000 антифашиста. Тачан број жртава никада неће бити утврђен.
Извештава новинарка РТК Бојана Крстић.