Православни хришћански верници данас славе Васкрсење Исуса Христа, најзначајнији хришћански празник који симболизује победу живота над смрћу.
Ускршњим слављем за вернике се завршава најстрожи Велики пост који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји.
Исус Христос је, према јеванђељима и веровању, распет у петак, у суботу је лежао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Такође, васкрсење значи и почетак новог духовног живота и победу над грехом.
У Србији је обичај да васкршње славље почне одмах после јутарње службе, а тада се верници поздрављају речима Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе или Христос Воскресе-Ваистину Воскресе.
Патријарх српски Порфирије поручио је на поноћној васкршњој литургији, у Храму Светог Саве на Врачару, да сви треба да васкрснемо изнутра као појединци, али и као народ и свакога дана будемо бољи и имамо међусобно разумевање.
„Нека је срећан и благословен, браћо и сестре, данашњи дан и празник – да смо сви благословени, благословом васкрслог Христа. И његовим благословом да васкрснемо и ми изнутра, да увек заједно будемо његови. Да васкрснувши у њему, васкрснемо и као појединци, али и као народ. Свакога дана, да будемо бољи од себе. Живели, нека Бог да добро здравље, љубав и међусобно разумевање – Христос васкрсе“, поручио је патријарх Порфирије.
За православне најраније Васкрс може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана је увек између 22. марта и 25. априла.
Датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара, а и цркве које иначе користе нови календар, као што су Грчка и Румунска, славе Васкрс по Православној пасхалији која нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.
Васкрс се увек прославља у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве.
Поред верника СПЦ, овај празник прослављају данас и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.
За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
Сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, потиче из васкрсења као најважнијег Христовог дела.
Верници СПЦ, Васкрс обележавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер се на тај велики дан, према предању, испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља.
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају пуне су радости и весеља и певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.
Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља, и обичај је да се чува до наредног Васкрса.