Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић рекао је да је сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ) из године у годину и даље најбрже растућа привредна грана у Србији, истакавши да је приход од извоза ИКТ услуга у првих девет месеци текуће године увећан за додатних 19 одсто у односу на исти период рекордне 2023. године.
„Захваљујући добро осмишљеним активностима и успостављеном привредном и законодавном амбијенту, постижемо невероватне резултате.
Приход од извоза ИКТ услуга у првих девет месеци текуће године достигао је 2,966 милијарде евра што представља раст од 19 одсто у односу на претходну рекордну годину када је извоз износио 2,497 милијарде евра“, рекао је он у интервјуу за дневни лист „Политика“.
Према његовим речима, убрзани раст и развој ИКТ сектора наставља да буде један од приоритета Владе Србије и овог министарства.
„Верујем да ћемо достићи рекордне четири милијарде евра прихода од извоза ИКТ услуга до краја године“, истакао је министар, подсетивши да је 2023. године ИКТ сектор чинио 12,2 одсто свеукупне српске привреде, односно да је са 6,8 одсто учествовао у нашем БДП-у.
Посебно је нагласио значај који ће реализација специјализоване изложбе ЕКСПО 2027 пружити додатном развоју ИКТ сектора.
„ЕКСПО, као глобална платформа, несумњиво ће додатно афирмисати и учврстити позицију Србије као регионалног лидера у ИКТ сектору.
Уверен сам да ћемо реализацијом ове важне манифестације још једном показати да смо спремни за иновације и интензивну дигиталну трансформацију што је од суштинског значаја за наставак убрзаног развоја наше привреде“, рекао је Ристић.
Како је навео, стотине наших и иностраних компанија из ИКТ сектора добиће могућност да током трајања специјализоване изложбе представе своја најновија достигнућа, али и да отворе могућност за продубљивање сарадње и успостављање нових партнерстава.
ИКТ сектор је, наглашава, кључан за стварање дигитално компетентног друштва и економије засноване на знању, што је један од стратешких приоритета Министарства.
Коментаришући пројекцију буџета Републике Србије за 2025. годину министар је указао на то да ће средства опредељена за Министарство бити увећана за више од 400 милиона динара што представља увећање од преко 16 одсто у односу на буџет у 2024. години.
„Посебно бих желео да истакнем да се најзначајније увећање односи на Сектор за јавно информисање и медије чији је буџет увећан за 255 милиона динара.
Средства опредељена за суфинансирање пројеката у области јавног информисања биће увећана за чак 60 одсто што представља највеће повећање буџетских средстава намењених у ту сврху до сада“, рекао је министар.
Суфинансирање пројеката производње медијских садржаја, каже, има изузетан значај за велики број медија у Србији, посебно на локалном и регионалном нивоу.
Министар посебно истиче да су, захваљујући посвећеном раду читавог тима Министарства, први пут од успостављања законске обавезе све локалне самоуправе расписале конкурсе за суфинансирање медијских пројеката.
Коментаришући тренутно стање у области јавног информисања министар је оценио да је целокупна област јавног информисања у Србији изузетно динамична, као и да је Министарство опредељено да кроз отворен дијалог са свим заинтересованим медијским партнерима ради на унапређењу ове области.
„Тренутно у Србији постоји чак 76 регистрованих медијских удружења и око 2.200 медија.
Овај податак говори о плурализму унутар ове области, али и о бројним поделама међу медијским посленицима по разним питањима“, рекао је, изразивши уверење да је за унапређење квалитета јавног информисања неопходан конструктиван, отворен и правичан дијалог какав је Министарство иницирало још на самом почетку актуелног сазива Владе.
Одржан је низ састанака са челницима бројних медија и полако можемо да видимо прве резултате, наводи Ристић и наглашава да за његово министарство не постоје зависни и независни медији, зависни и независни новинари, као и да је оно у потпуности отворено за сарадњу.
Говорећи и о питању ометања рада и угрожавања безбедности новинара, министар је указао на то да од почетка године у континуитету бележимо значајан пад смањења броја случајева ометања рада и угрожавања безбедности новинара.
„У питању је смањење у обиму од око 30 одсто. То показује да можемо да прекренемо одређене процесе у позитивном смислу.
Мој тим је већ у првим данима мандата јасно и одлучно демонстрирао спремност да се, скупа са бројним чиниоцима унутар медијске заједнице, као и са релевантним државним органима, одупре свим оним појавама у области јавног информисања које угрожавају несметано обављање ове делатности од посебног друштвеног значаја“, рекао је.
Ристић је истакао да у његовом тиму нема ни најмање спремности на компромис или толерисање било ког облика насиља који би био примењен у односу на новинаре или било које друге грађане Србије.