На данашњи дан 1879. године рођен је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник светског угледа, творац најсавршенијег календара, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука.
Миланковић је уз Теслу и Пупина највеће име српске науке уопште.
Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао.
Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком.
У првом делу објављеном на француском језику „Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом“ изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље.
Његова реформа календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923.
Творац је и теорије о померању Земљиних полова.
Дела: „Канон осунчања“, „Небеска механика“, „Основи небеске механике“, „Секуларна померања Земљиних полова“, „Историја астрономске науке“, „Кроз васиону и векове“, „Успомене, доживљаји, сазнања“.