Историјски архив Шумадије организовао је документарну изложбу „ Породица Стефановић – Успон и пад једне индустрије (1907-1945) аутора историчара и вишег архивисте Славка Степановића.
Поставка је сведочанство развоја српске и крагујевачке индустријализације и уједно говори и о судбини знамените породице чија је фабрика национализована са доласком комунистичких власти.
Изложба је реализована уз подршку Министарства културе Републике Србије и Града Крагујевца.
Изложбена поставка обухвата 15 тематских паноа са одабраном архивском грађом и фотографијама које оживљавају епоху краја 19 века, када су предузимљиви грађани усмеравали своје напоре на економски просперитет града и његове околине.
Породица Стефановић једна је од тих, знаменитих која је основала прву фабрику конзервираног воћа, поврћа, пекмеза. С обзиром да је реч о времену када је та врста производње и у Европи била у повоју, онда је јасно да је Крагујевац био предводник и значајан центар привредног развоја Кнежевине и Краљевине Србије.
Млади Светозар Стефановић имао је јасну визију и разумевање потреба тржишта као и значаја техничко технолошког развоја. Потомци се образују, фабрика је радила, делила судбину народа у два светска рата. Изложбена поставка приказује и даљи трагичан ток судбине чланова породице Стефановић под репресијом комунистичких власти.
Изложбени панои приказују и послератну судбину фабрике конзерви „ Светозар Стефановић“ која је од 1946.године национализована, прешла је под управу Савезног министарства индустрије и наставила је са радом под новим именом: Фабрика конзерви „ Црвена звезда“. Након више од једног века постојања 2008.године фабрика престаје са радом, а Крагујевац остаје без сопственог гиганта прехрамбене индустрије.
Ова изложба није само документарног, већ је и образовног карактера. Исправља неправде. Даје значајан допринос на пољу савремене архивистике и прати је и аудио запис који омогућава слепим и слабовидим особама доступност.
Светозар и Милева Стефановић имали су деветоро деце. Један од синова, Стеван осуђен је после Другог светског рата и робијао је у најсуровијим затворима до 1950.године. Ампутиране су му обе ноге као последица тешко нарушеног здравља. Умро је у Београду 1956. године. Његова жена Даринка Стефановић, након пуштања из логора на Метином брду напустила је Крагујевац и преселила се у Београд са децом. Бавила се хуманитарним радом.
Решењем Окружног суда у Крагујевцу из 2008.године Стеван Стефановић је званично рехабилитован. Потомци породице Стефановић и данас живе у Крагујевцу, али и Београду и другим градовима.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.
