Удружење Срба из Хрватске „Никола Тесла“ организовало је још једно у низу предавања о значајним личностима српске историје, културе и духовности.
Поводом 130 година од смрти проте Николе Беговића, публика је у Кући Ђуре Јакшића могла да чује најзанимљивије детаље о овом вероучитељу, свештенику, историчару, политичару, писцу, које је обрадио историчар Петар Демић. Књижевник Мирко Демић скренуо пажњу на две капиталне књиге проте Беговића, од којих је једна „Живот и обичаји Срба граничара“ својеврсна библија Банијаца и додаје немерљиву вредност целокупном српском културном простору. У њој су описани обичаји, веровања, сумње, предака, али и открива како су бранили српски идентитет. Знаменити крагујевачки књижевник Мирко Демић своје две књиге написао је инспирисан животом Николе Беговића.
Банија је у највећем периоду своје историје обухватала крајеве између планине Петрове горе, реке Саве, Купе, Уне ка копненој граници према Босанској крајини. Беговићи у ове крајеве, као и већина Срба, долазе крајем 17 и почетком 18 века. Породица Беговића преселила се из Босанског Петровца. Рођен 1821. године, неуморни чувар српског културног обрасца, био је и заступник у Хрватском сабору. Због својих политичких иступања и деловања у Загребу је често био и хапшен.
Као и у свим крајевима, православни свештеници и цркве биле су за народ у 18 веку незаобилазне орбите.
Живот свештеника Николе Беговића, два века касније и даље се проучава.
Од 1862.године прота Никола Беговић прелази у Карловац. Предавао је веронауку у мушким и женским гимназијама, кадетским школама, одлазио и у болнице, тамнице. У Карловцу је и умро 1895. године. У јавности се мало зна о његовој судбини.
Биографија о Николи Беговићу расветљава и свеукупни живот Срба на Банији. Прича о њему доводи га у 21 век, у коме га дочекују нове генерације не само потомака Срба из Хрватске, већ и Шумадинаца, који током предавања упознају још једну знамениту личност, која је у своје време и у свом простору будила српску националну свест.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.