У Години културе, град Крагујевац обележиће и век од рођења истакнутог вајара, академика Николе Коке Јанковића, дугогодишњег професора Факултета ликовних уметности у Београду и великог задужбинара, који је своја дела поклонио родном граду.
Обележавање 100 годишњице од рођења Николе Јанковића организује се у Крагујевцу али и Београду уз учешће на десетине уметника различитих генерација којима је предавао, затим Српске академије наука и уметности, Универзитета уметности из Београда, Факултета ликовних уметности, Филозофског факултета односно Одсека за историју уметности, као и Народног музеја Шумадије. Заједничко обележавање Београда и Крагујевца говори о његовој димензији у југословенској и српској уметности.
У Крагујевцу централне манифестације организују се у октобру месецу.
За 14. децембар планира се у свечана академија, организовање научног скупа у Београду и представљање Монографије у Ректорату Универзитета уметности у Београду.
Никола Кока Јанковић рођен је у Крагујевцу 1926. године где је завршио основношколско и гимназијско образовање. Цео живот му је био обележен сећањем на трагедију у Шумарицама коју је 21. октобра 1941. године преживео. После рата уписује Академију ликовних уметности у Београду у класи професора Лојза Долинара. Постаје професор матичног факултета 1978. године потом члан Српске академије наука и уметности. Његов вајарски опус је пребогат и обухвата скулптуре које се налазе у Америци, Србији, родном Крагујевцу.
Формирао је сопствену скулпторску лексику ослоњену пре свега на традицију западноевропске уметности са посебним освртом на националну уметност средњег века и Византије, те на догађаје из савремене историје која је оставила дубок траг на њега као сведока једне велике трагедије његовог родног града. Уметничко интересовање за портрете, фигуре, јавне споменике, рељефе и ситну пластику и брилијантне цртеже обележило је његов стваралачки опус, уметничку каријеру, живот.
Академик Никола Кока Јанковић је преминуо у Београду априла 2017. године и није доживео отварање легата, али се град Крагујевац одужио великом уметнику и са поштовањем чува и излаже публици његову изузетно вредну уметничку заоставштину. Избор експоната који чине 1744 уметничка дела које је Кока Јанковић оставио родном Крагујевцу поверен је историчарки уметности Катрини Бабић ауторки Сталне поставке и стручним консултантима, кустосу Српске академије наука и уметности Зорану Шефкушићу, доктору Здравку Јоксимовићу професору Факултета ликовних уметности у Београду некадашњем Кокином студенту. У јединственом амбијенту који је саграђен по жељи Николе Коке Јанковића према пројекту архитекте Крагујевчанина Зорана Гагића, град Крагујевац, али и Србија добили су још један уметнички простор од националног значаја у коме живи уметност.
Сарађује се са Српском академијом наука и уметности, организују се разноврсни уметнички програми доступни свим грађанима са савременим технолошким концептима који отварају врата и особама са инвалидитетом.
75 скулптура, оригинални лични предмети у Легату Николе Коке Јанковића, пружају увид у његов уметнички опус, и подсећа на атеље једног од најзначајнијих српских вајара друге половине 20. века.
Ауторка Нове поставке биће Катарина Бабић историчарка уметности.
Стваралаштво Николе Коке Јанковића данас баштине најзначајније историјске и образовне установе. Седам деценија дуг уметнички пут вајарског виртуоза обележен је неизмерним талентом, посвећеношћу. Добитник је највећих уметничких националних признања и плакета града Београда и Крагујевца за ликовно и примењено стваралаштво. Богат програм обележавања стогодишњице од рођења знаменитог уметника реализује се уз подршку града Крагујевца.