Отварањем изложбе „Архитекта цара Николаја Другог“ у Крагујевцу је почела манифестација „Дани руске културе у Србији“.
Поставка је поклон Министарства културе Руске Федерације, настала претпрошле године поводом 160 годишњице од рођења истакнутог руског и југословенског архитекте Николаја Петровича Краснова.
У галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ посетиоци имају прилику да виде 52 реплике акварела из фондова Јалтинског историјско – литерарног музеја и приватних колекција.
У организацији Удружења сународника и пријатеља Русије „Србија у срцу- Русија у души“ из Опова, у Народној библиотеци „ Вук Караџић“ поред изложбе, приређен је пригодан уметнички програм реализован уз подршку Фонда „Руски свет“ и Националног савета руске националне мањине. Изложбу је пратио и документарни филм о знаменитом руском архитекти „Од дужности и заклетве не одступај“, а ученици Музичке школе „Др Милоје Милојевић“ извели су руске музичке нумере.
Архитекта Николај Краснов аутор пројеката велелепних здања оставио је непроцењив значај у уређењу ентеријера и историји архитектуре. После Октобарске револуције, стиже са колонама руских емиграната у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца.
Живео је у нашој средини 17 година и за то време, високо знање и професионализам одмах је ставио у службу изградње своје нове домовине, односно изградње престонице – Београда. Његов рад пажљиво је пратио Краљ Александар Први Карађорђевић.
До 1939.године Краснов је радио на изградњи, довршавању украшавању најзначајнијих цркава, здања и спомен обележја. Ни данас не могу да се каталошки поброје сва дела која је урадио. Николај Краснов обележио је читаво раздобље српске архитектуре.
Међу пројектима Николаја Краснова у Србији су: обнова старог војничког храма цркве Ружице на београдској тврђави, палате данашње Владе Републике Србије, здање данашњег Министарства иностраних послова Србије, позориште Мањеж- данашње Југословенско драмско. Аутор је моста Краља Александра Првог који је повезао Београд и Земун, затим уређења Старог двора на Дедињу, палате данашњег Министарства финансија Србије, аутор је уређења ентеријера Дома Народне скупштине Србије.
У Шумадији оставља уметнички траг осмишљавањем крипте у цркви Светог Ђорђа на Опленцу – маузолеја краљевске породице Карађорђевић. Аутор је још и Његошеве капеле на Ловћену, палате на Цетињу, Гробља српских ратника на Зејтинлику код Солуна, а последње дело које је Краснов оставио Србији је Спомен костурница на острву Видо код Крфа.
Николај Петрович Краснов је имао неколико изузетних талената. Био одличан цртач, поседовао је изванредно образовање из историје уметности, што се огледа у његовој естетици и стиловима. За разлику од многих архитеката, Краснова су његови клијенти обожавали. Својом неисцрпном енергијом, стваралаштвом задужио је и Русију и Србију.
Он није био човек који је само стварао зграду. Већ комплетан амбијент. Ништа му није промицало. И најситније детаље је подређивао контексту целине. Сачуване су његове студије о пажљиво одабраним елементима у Дому народне скупштине. Није му било испод части да уради и нацрте и за украсе на столњацима, као и цртеже за есцајг. Крснов је обликовао цело здање од темеља до крова, унутрашњост са сводовима и мермерним холовима, а потом би се бавио уређењем сваког милиметра чак и бравама, а био је академик, архитекта царског двора у Русији.
Са подједнаком лакоћом стварао је царске палате или државна здања. Његови објекти не личе један на други. Али личе, носе дух и опипљиво сећање на живот и афинитете људи који су живели и боравили у тим резиденцијама. Обострано поштовање између овог непоновљивог градитеља и његових клијената додало је сваком здању непролазност и величину.
Рођен у Москви 1864. године Николај Петрович Краснов умро је у Београду 1939.године. Сахрањен је на Руском гробљу где почивају руске војсковође, уметници, научници којима је Краљевина Југославија пружила уточиште после Октобарске револуције. Једна од београдских улица носи његово име, а споменик Краснову у Београду постављен је преко пута зграде Архива.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.