Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитет у Крагујевцу организовали су изложбу „Академик Недељко Кошанин – зачетник модерне српске ботанике“ аутора Марјана Никетића дописног члана САНУ, Гордане Томовић и Милорада Вујичића.
Поставка је доступна до 13. априла и резултат је сарадње Биолошког факултета Универзитета у Београду, Природњачког музеја и Галерије науке и технике САНУ.
Гостујућа изложба посетиоце води кроз време и живот Недељка Кошанина, јавности скоро непознатог научника.
Кроз богату архивску грађу, личне предмете, видео материјале и хербарске збирке осветљава научну и друштвену делатност Кошанина.
Посебно се указује на његов допринос развоју ботанике и сродних дисциплина, улогу универзитетског професора, управника Ботаничке баште и учесника у историјским догађајима свог времена. Рођен 1874. године у сиромашној породици, Недељко Кошанин, скроман, вредан, као најбољи ђак завршио је школовање у Ужицу, потом и Велику школу у Београду.
Као стипендиста Краљевине Србије стигао је до усавршавања у Лајпцигу.
Био је један од прогресивних српских интелектуалаца, иновативно и импресивно је градио истраживачки пут и на терену и у лабораторији остављајући оригинална научна дела трајне вредности.
Поред новоописаних врста, Кошанин је оставио обиман биљни материјал депонован у хербаријумским збиркама у Београду и неколико европских градова.
Уживао је велики углед међу светским ботаничарима.
Као декан Филозофског факултета био је одликован Краљевским орденом Светог Саве за изузетан допринос на пољу просвете и науке.
И поред непроцењивих заслуга за развој природних научних дисциплина, Недељко Кошанин ни изблиза није препознат, упамћен ни присутан у широј јавности као његови знаменити савременици.
Изложба у Крагујевац долази после приказивања у Српској академији наука и уметности, и Ботаничкој башти Јевремовац у Београду.
Академик Недељко Кошанин преминуо је од туберкулозе у Грацу 1934. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Изложба о знаменитом српском научнику има за циљ да упозна ширу јавност о његовим достигнућима како би заузео место у српској и балканској науци које му и припада после стогодишњег неправедног занемаривања.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.