Српска православна црква данас обележава један од најзначајних хришћанских празника – дан Свете Тројице, који се још зове Духови и Силазак Светог духа на апостоле.
Овај празник који се обележава 50. дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана у народу је познат и као Тројице.
Тај празник назван је Света тројица, јер се, према јеванђелима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице – Свети Дух.
По обећању Христовом, у педесети дан по Васкрсењу и десети по Вазнесењу, спустила се благодат Светог духа на ученике сина Божјег и они су потом проговорили многе језике, које до тада нису знали, и кренули по целом свету да проповедају реч господњу.
Силаском Светога Духа на апостоле завршено је оснивање Цркве Христове и зато овај празник представља и „рођендан“ хришћанске цркве.
По значају то је трећи празник, после Васкрса и Божића и као и највећи и најрадоснији хришћански празник, такође се слави три дана.
Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница.
Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају, силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученика.
Храмови се украшавају зеленилом, а црвени под се прекрива травом.
Празновање се наставља целе седмице и не пости се, јер је то то тзв. трапава недеља када су цркве и куће окићене зеленим гранчицама, цвећем и зеленилом и посуте травом, а од поменутих гранчица се у току молитве у храмовима плету венчићи.
Како је написао Свети Григорије Богослов, раније се зеленило уносило и у куће.
Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви…
Као слава, Дан полиције и Дан МУП-а Србије, обележава се у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија, на овај празник, одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана, током турског бомбардовања Београда.
Дан Свете Тројице су крсна слава места и градова, али и заветине, тада су честе литије.
У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролази поворка крстоноша.
У појединим местима литија из храма иде до поља и винограда.
Тај празник је и еснафска слава трговаца.