Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да нови пакет економско-социјалних мера вредан скоро 600 милиона евра има за циљ ублажавање последица енергетске кризе и раста трошкова живота кроз једнократну финансијску подршку, уз очување социјалне стабилности и подршку домаћој потрошњи.
„Тврдња да је најављени пакет ‘предизборна подела новца’ занемарује суштину програма, да је реч о циљаној и прогресивној подршци“, навео је Мали у реакцији објављеној на Фејсбуку на текст Милана Ћулибрка „Предизборни пакет помоћи“.
Како је рекао Мали, за разлику од ранијих универзалних мера, овде је примењен принцип прогресивности односно највећу подршку добијају они са најнижим примањима, док се износ помоћи смањује са растом пензије.
Мали додаје да поред једнократне финансијске помоћи, пакет обухвата и мере које директно смањују редовне животне трошкове грађана, попут продужетка статуса енергетски угроженог купца и подршке за ниже трошкове лечења.
„То нису мере луксуза већ мере за струју, гас, лекове и основну потрошњу. Дакле, не ради се о куповини расположења, већ о ублажавању притиска на кућне буџете у условима повишених цена енергената и трошкова живота“, истакао је Мали.
Министар је навео да та мера има и економски ефекат односно подржава домаћу тражњу, трговину и услуге, уз ограничен притисак на увоз.
Како је истакао, то је у условима успорене и неизвесне међународне коњунктуре, додатни стабилизациони механизам.
„Нема ту ничег предизборног. То се зове брига о људима. Потрудите се мало више да то разумете“, поручио је Мали.
Према његовим речима, одговорна држава која помаже и подржава своје грађане изгледа је „трн у оку“ разнима, а ових дана сведоци смо „бесомучних наклапања и назови анализа разних новинара, квазиексперата, пропалих политичара“.
Како наводи Мали, свима им смета исто – брига о грађанима, одговорна држава која озбиљно води своју економску политику, има стабилне јавне финансије и помаже оне којима је помоћ најпотребнија.
За текст Милана Ћулибрка, Мали је навео да меша политичку квалификацију са фискалном анализом.
„Озбиљна расправа о мерама подршке не почиње питањем коме се оне политички допадају, већ питањем да ли су фискално одрживе и уклопљене у буџетски оквир. Све остало је памфлет, не економија“, нагласио је Мали.
Како је указао, када се говори о пензијама и платама, методологија се не бира према томе шта те године или месеца боље одговара тези и не може се час узимати април, час годишњи просек, час номинални, час реални раст, час динар, час евро – у зависности од тога шта тог тренутка боље подржава унапред задати наслов текста.
„Озбиљна анализа посматра цео период: кризе, шокове и на крају, одрживост система у целини, а не изолован месец.Посебно је занимљиво то што се стабилан курс опет представља као проблем, па чак и као трик власти. Грађани врло добро памте Шошкићево време и шта значи нестабилан курс: неизвесне рате кредита, скупљи увоз, бржи пренос инфлације на цене.Стабилан курс није манипулација, то је један од предуслова предвидивости које привреда и домаћинства имају у нестабилном окружењу“, навео је Мали.
Такође, како додаје министар, раст зарада није аргумент против пензионера, како се сугерише, већ раст запослености и зарада је основа из које се пензиони систем дугорочно финансира.
Као најважније Мали је истакао да једнократна помоћ није исто што и трајно структурно повећање расхода.
„Ако је мера финансирана у оквиру одрживог дефицита и јавног дуга, она остаје управо то – мера подршке домаћинствима у датом тренутку.Сваку такву подршку аутоматски прогласити ‘куповином гласова’ није економски аргумент, већ политичка етикета.Са фискалног становишта, кључно је да се пакет финансира у оквиру расположивог простора створеног бољим остварењем појединих редовних прихода и, посебно, непланираних једнократних прихода“, истакао је Мали.
Појаснио је да се не уводе трајна права на основу привремених прихода, нити се мења систем редовног усклађивања пензија и социјалних давања.
Мали је указао да је управо то разлика између одговорне интервенције и фискалног авантуризма.
„Зато овај пакет није у супротности са принципом фискалне отпорности већ га потврђује, с обзиром да држава има капацитет да реагује када је то потребно, али тако да не угрози стабилност јавних финансија“, навео је Мали.
Министар је додао да идеја програма није трајно повећање расхода, већ доноси једнократне, циљане и финансијски покривене мере.
У фом случају, како је додао, држава део оствареног фискалног простора усмерава ка онима којима је подршка најпотребнија.
„Такав приступ представља одговорну употребу расположивог фискалног простора, јер омогућава подршку најугроженијим категоријама становништва, уз очување стабилности јавних финансија и планиране путање фискалне одрживости“, навео је министар.
Истакао је да је на покушаје да се оспоре пакети помоћи и подршке различитим категоријама грађана Србије, већ навикао јер су, како наводи, „незаобилазна тема у Шолаковим и Ђиласовим медијима“.
„Њима који су опљачкали Србију, и гледају само властите интересе помоћ није потребна, а брига о људима као категорија не постоји.Са друге стране, поновићу то колико год пута буде потребно, за нас је брига о људима апсолутни приоритет и политика којом се руководимо годинама уназад“, нагласио је министар финансија.
Наводећи да су пензионери који су имали највише разумевања за мере које су спроведене како би се спасила српска економија, добили нову помоћ државе, Мали је подсетио да је од почетка пандемије, односно од 2020. године, исплаћено око 650 евра једнократне помоћи сваком пензионеру.
„Пензионери су, кроз три пакета помоћи грађанима и привреди вредна више од девет милијарди евра, више пута добијали новчану подршку од стране државе.У оквиру тих пакета, пензионери су, као и сви пунолетни грађани добили по сто евра, као и 30+30+20 евра, плус су најстарији добили и 4.000+5.000 динара у 2020, па по 50 евра 2021. године.Коначно, нашим најстаријим суграђанима исплатили смо и два пута по 20.000 динара, што је био рекордан износ једнократних давања“, навео је Мали.
Извор: Танјуг