У Србији млади придају велики значај родитељству, односно више од 78 одсто жена и мушкараца жели двоје или троје деце, наводи се у данас објављеном истраживању Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) „Дисбаланс између тежњи младих и реалне демографске слике у Источној Европи и Централној“, уочи обележавања Светског дана становништва.
Нови подаци УНФПА указују на значајну разлику између жеља младих људи када су у питању планови у вези са заснивањем породице и демографске слике широм Источне Европе и Централне Азије.
Подаци заправо показују да млади широм региона, укључујући и Србију, остају дубоко посвећени породици, али се суочавају са различитим изазовима при остваривању својих циљева на овом пољу, наводи се у саопштењу УНФПА.
Налази, који су део глобалног УНФПА истраживања о демографској будућности (Демограпхиц Футурес Сурвеy), демантују устаљену перцепцију јавности о томе да су млади изгубили интересовање за родитељство.
Млади у региону, у Источној Европи и Централној Азији у великој мери са оптимизмом гледају на своју будућност, упркос томе што изражавају забринутост због конфликата, економских криза и незапослености.
Када је реч о Србији, више од 78 одсто жена и мушкараца жели двоје или троје деце, односно двоје деце жели 42,6 одсто жена и 40,3 одсто мушкараца, док троје жели 35,6 одсто жена и 37,8 одсто мушкараца, али до касних тридесетих година живота овај жељени број углавном остаје неостварен, истиче се у истраживању.
Подаци показују да у Србији чак 26 одсто младих жена и 28 одсто мушкараца са највишим нивоом позитивности и оптимизма гледа на своју личну будућност.
Велика важност се придаје породици, браку и родитељству и они остају важни животни циљеви, а то показује податак да 79 одсто одсто испитаника у региону Источне Европе и Централне Азије жели да ступи у брак.
Осећај благостања и среће међу главним су разлозима који мотивишу младе да постану родитељи, а 87 одсто њих оцењује ове факторе као „важне“ или „веома важне“, док је већина испитаника изразила жељу да има двоје или више деце, посматрајући породицу као важан део свог идентитета и извора среће.
Просечан жељени број деце у државама и територијама које имају ниже стопе укупног фертилитета, укључујући Србију, износи 2,6 за жене и 2,9 за мушкарце, док у неким државама централне Азије у којима је традиционално висока стопа фертилитета, тај просек износи 3,7.
Када је реч о плановима о родитељству, већина испитаника и испитаница у региону, укључујући Србију, старости од 35 до 39 година још увек није остварила своје планове на овом пољу.
Више од петине жена, односно 22 одсто у тој старосној групи у региону нису се оствариле као мајке, упркос томе што је чак 95 одсто њих изјавило да жели децу, а то се значајно разликује од земаља у другим регионима са којима је рађено поређење, где је већи удео испитаника које немају децу навео да је то резултат личног избора.
Истраживање указује на изражену разлику између жељеног и оствареног броја деце до касних тридесетих година.
„Далеко од тога да окрећу леђа породичном животу, млади у региону једноставно не виде да су испуњени услови који су им неопходни да остваре своје тежње“, изјавила је регионална директорка УНФПА за Источну Европу и Централну Азију Флоренс Бауер.
Финансијска несигурност је водећи изазов и за партнерске односе и за родитељство, а прате је изазови попут недостатка адекватног стамбеног простора, здравствени проблеми, потешкоће у проналажењу правог партнера, као и забринутост због неравномерне поделе бриге о деци и кућних послова.
Истраживање показује да млади своје животне одлуке посматрају као сложене и узрочно-последично повезане.
За већину њих сигуран посао представља предуслов за самостално становање, самостално становање за стабилну партнерску везу, док је стабилна веза предуслов за родитељство. Када једна од тих карика изостане, одлажу се и сви наредни животни кораци и планови.
Шефица канцеларије Популационог фонда УН у Србији Борка Јеремић навела је да налази за Србију показују да млади људи, као и њихови вршњаци широм Европе, родитељству придају велики значај, а фактори који утичу на њихове одлуке о формирању породице су универзални.
„У Србији као и у другим државама Европе које се суочавају са сличним демографским променама, видан је раскорак између жељеног и оствареног броја деце. Зато је свака карика у ланцу услова који утичу на одлуке младих људи у овој области подједнако вазна – укључујући стабилно запослење, решавање стамбеног питања и адекватне услове за баланс рада и родитељства.На овај начин стварамо услове да млади људи своје жеље спроведу у дело, а демографске промене претварамо у прилике за напредак и развој друштва“, истакла је Јеремићева.
Министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић оценила је да истраживање доноси драгоцену перспективу младих људи, а својим фокусом на стање у региону и упоређивањем са глобалним трендовима даје нам ширу слику и указује на универзалност проблема са којима се млади људи суочавају.
„Десетогодишња Стратегија демографског развоја Србије, коју развијамо да бисмо одговорили на кључне изазове у демографском развоју земље, засигурно ће унапредити постојећи оквир за подршку расту и развоју становништва, нарочито младих да остваре жељене, најважније животне планове у вези са заснивањем и проширењем породице“, навела је Жарић Ковачевић поводом објављених резултата демографског истраживања у региону.
Указала је и да је улагање у развој људског капитала, нарочито инвестирање у омладину, на највишој лествици у агенди Србије.
Истраживање је део глобалног УНФПА истраживања о демографској будућности (Демограпхиц Футурес Сурвеy), а спроведено је 2025. године на узорку од више од 13.500 онлајн корисника и корисница старости од 18 до 39 година широм региона Источне Европе и Централне Азије.
Поред Србије, анализа између осталог обухвата Азербејџан, Босну и Херцеговину, Грузију, Казахстан, Киргистан, Молдавију, Северну Македонију, Украјину и Узбекистан. Као компаративне групе држава узете су у обзир нордијске земље (Финска, Норвешка и Шведска), државе Западне Европе (Француска, Немачка, Италија, Португал, Шпанија и Уједињено Краљевство), као и земље Источне Азије (Јапан и Република Кореја).
Извор: Танјуг