Прошло је тачно 62 године од тог септембра 1964. године када је рукометна лопта ударила о бетон легендарног игралишта на Пиварчету како су га звали од милоште.
Чари ове игре на терену димензија 40 пута 20 метара су омађијале многе девојке и младиће тог доба и врло брзо је постала популарна у Крагујевцу и Шумадији. Тренирало се из љубави према рукомету, свима је и дан-данас прва, права спортска љубав, а некима је постала и позив и професија, али свима који су бар једном истрчали на терен је остао дубоко у срцу.
У граду је егзистирало више клубова, али је Раднички одувек био бренд и бастион правих поклоника. Као и све у нашем друштву било је доста турбуленција и тешких тренутака, али великом жељом, вољом, преданошћу искрених поклоника увек се нашао начин да преживи.
Рукомет је овом граду донео две титуле првака и Куп Србије у женској конкуренцији, вицешампионску титулу у мушкој, као и наслов јуниорског првака државе у мушкој конкуренцији.
Већ 10 година Рукометни клуб Раднички исписује неке нове странице. Као једини клуб у Србији који у највишем рангу такмичења, Аркус лиги, има представнике у обе конкуренције, плени организацијом, посвећеношћу, стабилношћу и прави је пример једног високо рангираног спортског колектива. Посебну пажњу посвећује основној идеји водиљи од настанка, раду са млађим категоријама и са поносом можемо рећи да је омладинска школа крагујевачког суперлигаша једна од водећих у земљи.
