Култура: Примери меморијализације цивилних жртава ратова

Установа Спомен парк „Крагујевачки октобар“ организовала је изложбу аутора историчара Немање Јовановића под називом -Глобално сећање: Примери меморијализације цивилних жртава ратова у свету од 1936 -1945. године.

Поставка је реализована у оквиру циклуса изложби поводом педесетогодишњице Музеја „21. октобар“.

Централна тема изложбе су различити облици и примери меморијализације страдања цивилног становништва током ратова у периоду од 1936. до 1945. године.

Кроз одабране примере из различитих делова света, изложба приказује на које начине су друштва и државе обликовала сећање на цивилне жртве током рата у поменутом периоду и како су глобална ратна искуства добијала своја места, облике и значења у култури сећања.

Истраживање аутора доводи и до меморијалног комплекса у Крагујевцу који представља једно од сложенијих и значајнијих искуства меморијализације цивилних жртава рата и важан део културе сећања на простору Србије.

Изложба није само локалног карактера већ ставља Крагујевац на светску мапу најзначајнијих страдалних места Другог светског рата.

Меморијални центри нису само споменици или музеји.

Постали су места интеракције, места на којима се учи.

Бројна места страдања за собом су починиоци уништили, али тамо где су присутни материјални трагови или здања временом настају меморијални комплекси који се непрекидно мењају, и који се разликују у целом свету.

Изложба обухвата период од Гернике до Хирошиме.

Меморијали су много више од споменика. Они су простори сећања, дубоког размишљања, образовања.

Њихов значај не исцрпљује се тренутком изградње, већ траје онолико колико траје њихов одјек у друштву – кроз комеморације, програме, јавни дијалог, стални позив на мир, нарочито у временима нових криза и сукоба.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *