Ваздух најзагађенији у Суботици, Ваљеву, Бору… а у Крагујевцу у насељу Мала вага

Извештај УН за животну средину указује да су становници у свим већим градовима Западног Балкана суочени са алармантним нивоом загађености ваздуха.

У Србији најзагађенији градови због индивидуалних ложишта и употребе фосилних горива су Суботица, Ваљево, Бор, Панчево, Смедерево, Косјерић, Ужице и Ниш.

У Србији главни загађивачи су електране и топлане, а ту су и друмски саобраћај, индустријска производња и индивидуална ложишта.

Већ деценијама водећи градови по загађености ваздуха према подацима Министарства заштите животне средине су Суботица, Бор, Панчево, Смедерево, Ваљево, Косјерић, Ужице и Ниш.

Подаци Светске здравствене организације показују да у Србији због тога у току једне године умре више од 6000 људи.

Проблем загађености животне средине не решава се годинама, а држава касни и са доношењем Стратегије заштите ваздуха четири године.

Када је реч о загађености ваздуха у Крагујевцу концентрације чађи у ваздуху и даље је нерешив проблем у току грејне сезоне.

Највећа загађења забележена су у насељу Мала вага, на раскрсници код аутобуске станице, у насељу Аеродром, код основне школе „Мирко Јовановић“.

У мају забележене су веће концентрације чађи или како се другачије зове индекс црног дима.

Да би се стање побољшало држава би требало да обезбеди боље Законе и финансијска средства, поручују из Светске организације за природу.

На загађеност свакако у великој мери утиче и људски фактор.

Европски подаци показују да би на годишњем нивоу држава за заштиту животне средине требало да издваја 15 милијарди евра.

У Србији се за то у 2019 години издвојило свега 50 милиона.

Извештава новинарка РТК Зорица Савић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.