Усвајањем низа закона и изменама постојећих, отворен је пут да, попут праксе у приватном сектору и државни службеници могу да напредују у каријери по основу оцењивања и вредновања њиховог рада.
Тај корак требало би да мотивише запослене како би се побољшао квалитет рада јавне управе – по мери грађана и привреде.
Увођење компетенција, каријерни развој и нови облици стручног усавршавања запослених, део су реформе јавне управе у Србији.
Од прошле године систем вредновања радне успешности државних службеника заснива се на компетенцијама.
Циљ новог система, како кажу у Министарству за државну управу и локалну самоуправу је да, пре свега, утиче на испуњење утврђених годишњих планова рада државних органа али и на повећање квалитета рада државних службеника.
Јасни су и критеријуми вредновања. Поред испуњења годишњих циљева у њиховом раду, пратиће се и учесталост испољавања пожељних понашања.
Закон предвиђа да службеници могу да напредују уколико најмање два пута узастопно добију оцену да су превазишли очекивања у свом раду, или у периоду од 5 година узастопно буду оцењени да су испунили очекиване резултате.
Међутим, кадровима не управља закон, него руководиоци на свим нивоима, због чега су очекивања од руководећег кадра највећа, објашњава помоћница министра.
Велика подршка пружена је и локалним самоуправама за развој система стручног усавршавања кроз принципе Савета Европе за добро управљање, а у оквиру пројекта који заједнички финансирају Европска унија и Савет Европе.
Поред оцењивања учинка запослених, важан сегмент њиховог напредовања је и професионално усавршавање које је оснивањем Националне академије за јавну управу ушло у нову фазу.
Европска унија је у оквиру укупне подршке реформи јавне управе у Србији подржала и рад Националне академије за јавну управу како би допринела успостављању ефикасније и одговорније јавне управе.
Извештава новинарка РТК Јелена Јовановић.